Ti ne znaš koliko te noćas
Voli jedna luda.
Krvlju sam ispisao
Svaki stih od bola
I nežnih rima.
Posle mene je praznina.
Posle mene boli.
Posle mene nećeš imati kuda.
Posle mene ostaćeš pola.
Znaš li koliko sam te
Disao.
Znaš li koliko sam te
Objašnjavao svima.
Koliko sam te crtao
Da bih te opisao,
Da te ima.
Da budeš vidljiva.
Koliko sam posrtao
Kad nisi sa mnom.
Znaš li koliko si bila smešna
Kad si stidljiva.
Kad sam te dirao po mestu
Sramnom.
A onda te ljubio, ljubio…
U harmoniji znoja i strasti.
Ti ne znaš koliko će da boli.
Ako odem poput duha
I zatrem sve tragove.
Faliće ti blesa
Zagledana u nebesa
I uzalud ćeš obilaziti pragove
Pitajući se gde sam se izgubio.
Neće ti nikad krila uzrasti.
Jednom su jednog roba
Nožem u srce uboli
I izletela mu je ptica
Iz trbuha.
Sad znam ko je ta ptica.
Znaš li kako će ti biti
Prazna soba
Bez sanjara što izmišlja
Nove planete.
Ostaćeš bez ruku za zagrljaje,
Ko crkva pokajnica.
Nećeš više biti dete.
Nećeš imati na koga da se ljutiš
I to će ti srce pojesti.
Posle mene,
Ni mene neće biti.
Posle mene čarolija staje
I ti ćeš da ćutiš duže
Od princeze ubodene trnom.
Stizaće ti lažne vesti
Da sam živ. Da postojim.
Da glumim klovna.
Da sam tvrdoglaviji od ovna.
Da sam počeo piti.
Da zvezde brojim
I nebo bojim crnom.
Da sam pripremio uže
Za onaj svet.
Ti ne znaš koliko te noćas
Voli jedna luda.
I možda nikad nećeš ni znati.
Valjda je tako bolje.
Možda tako treba.
Ljubav je čudo veće od čuda.
Treba joj sve dati
Treba zaslužiti
Malo sunce ispod
Trepavica neba.
