Čemer je košulja koju oblačim
Kad zamirišeš ko tuga što u jesen kaplje.
Da li si ikada čula krik čaplje
koja je ostala bez juga?
Da li si ikada bila mermer
Uzidan ko ja u svoga srca kulu?
Sve više olovo s oblaka svlačim
I sivo je boja koju volim.
Sivo je boja kojom patim.
Sivo je grob moj bez rake.
Sveden u nulu,
Na kraju života,
Nemam čime da platim
Što sam te bezglavo voleo.
Nemam.
Sve sam potrošio.
Ne žalim. Sve ima cenu.
Dovoljno sam te opustošio
I sad se na put spremam.
Jedino bih voleo znati
Da li sam te boleo?
Da li sam ti srce pretvorio
U stenu?
Da li se ponekad zagledaš u oblake
Da vidiš kako ih jašem?
Ne osuđujem te ako nisi.
Možda je tako bolje.
Pobacaj uspomene o meni.
Pokušaću sve da spalim što nije
Pretvoreno u sivilo.
Evo ti s neba mašem.
Srce mi ko luster bez svetla visi.
Pokošeno je naše ljubavi polje.
Ništa nije preživilo.
Ništa.
Nemam šta poneti sa zgarišta.
Bol je jača od svih smrti
Koje sam zaradio voleći
I to je moj kofer pun suvenira
Zakovanim crnim magnetom
Za skaj.
Hajde, zavrti ovo nebo sivo
U oku svemira.
Hajde! Lepo je nestajati goreći
Sa svojom kometom.
Hajde! Prelepo je.
Savršen je naš kraj.
