Bude ponekad dana kad srce ludo bije
I kad se ko malo zvonce
U telu klati,
Ali ni jedan dan sličan nije
Ko onaj kad rigišpil u selo svrati.
Sav narod iz mesta se skupi
Da gleda kako se čekrk okreće
I nosi na lancima decu i ljude.
Svako od starog cigana prvo kartu kupi,
A onda vrteška kreće
Pa vriske do zvezda bude.
Sa gramofona muzika svu noć svira,
Što ne da živini mira
I što svima probija bubne opne.
A mladići, snažni, guraju se
Ko će pre na stolicu da se popne
I ko će da zavrti svoju dragu.
Bože, kako su imali snagu
Da lete i drže se za lance
Pod zvezdama što
Nad njima kruže i sjaje
Dok je ringišpil okretao
Kuće, stabla i šance
I klepetao umoran kad staje.
Posle su svi silazili s ringišpila
Srećni i pjani
Ko na nekoj slavi.
Kao da ih dudovača ljulja
Kao da im neka sila baulja
I pravi pometnju u glavi.
Bili su to najlepši dani
Kad smo sa stilom,
U košuljama od perlona, lovili poglede
Simpatija pod ringišpilom
Koje su čekale da ih ljubav zavrti
I odnese ko Pepeljuge
Niz pruge u vagonima
U bolji svet.
Ali, nema boljeg sveta kad
Ringišpil ode i utihnu lanci
Sa kojih smo visili ko minđuše
Svakog leta.
Ko kaplja vode nedostaje
Sred suše što je u nama svela.
Tek ponekad zaškripe alke
I spadnu katanci
Pa ga čujem kako nas zove
Na kraju sela.
