spot_img

Tode Nikoletić: Povratak

Kao vuk što traži šumom
Svoj brlog i gaj.
Tako i ja lutam drumom,
Tražeć zavičaj.

Dan umoran ko ja ćuti,
A korak mi dug.
Zavejani svi su puti.
Zatvoren je krug.

Lutao sam, pustošio,
Kao gladan vuk.
Svoje srce potrošio,
Sveo se na muk.

Ljubio sam i gubio,
Dok sam bio živ.
Ko kamen sam ogrubio
Pokraj puta siv.

Evo idem zvezdarištu
Da mu vratim dug.
Zavičaju-konačištu.
Zatvoren je krug.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.