Namaži na hleb malo masti
I stavi paprike malo crvene,
A onda tiho, tiho, rasti
I stigni oblak beo od pene.
Tu na oblaku sasvim mekom,
Nad kupinama i nad rekom
Što visi iznad sanjivog krova
E, tu te čekam sav od snova.
A onda zažmuri i ruke pruži
I probaj da se osmeha setiš,
Al’ znaj da srce najlakše služi
Da do oblaka hrabro uzletiš.
Ako se plašiš i imaš tremu,
Mesec će sići u sobu nemu
I nacrtaće ti lotre zlatne u noći,
Da možeš krišom na oblak poći.
Pa kad ga takneš ko perce laka
I zaljuljaš svemir od neba veća,
Iz moga srca, iz oblaka
Pljusnuće ljubav i naša sreća.
