Kad deda sluša vesti,
O tome trebaju novine pisati,
Svi tada prestajemo jesti,
Svi prestajemo disati.
Niko ne sme zucnuti.
Niko ne sme štucnuti.
Niko, baš niko, ni reč
prozboriti,
Jer deda će ga ukoriti.
A na vestima ko svakog dana,
Vesti sa svih meridijana.
Plus one iz Ujedinjenih nacija.
Pa onda inflacija,
Devalvacija, sekiracija,
Kapitulacija. I na kraju,
Začepljena kanalizacija.
Zatim idu ratovi, tenzije,
Primirja i uvećane penzije.
I?…+
I ostale vesti po redu
Koje veoma zanimaju dedu:
Tri pljačke, muke seljačke.
Štrajkovi, manjkovi,
Državni udari,
Poplave, nesreće,
Saobraćajni sudari.
Humanitarne akcije,
Bilateralne transakcije.
Onda se ređaju spikeri
Umilni i lepi ko šminkeri,
Pa, stranke, banke, traćenje,
Investicije, raznorazne
rekstrikcije, i ostalo
Mlaćenje prazne slame.
I na kraju.
Reklame, reklame, reklame…
Posle reklama s malog ekrana,
Ni delić ure od kulture.
Al zato iz raskošnih arena,
Stižu vesti s sportskih terena,
Pobede, porazi, to nam treba,
Što više igre, a manje hleba.
I dok čekamo da vesti odu
I smirimo malo svoju nervozu
Kao da nismo s dedom u rodu,
Slušamo složno vremensku
Prognozu:
Biće snega, biće kiše,
Nekad manje, nekad više.
Smenjuju se toplo -vrelo.
Smenjuju se crno – belo,
Sad se mnogo lakše diše.
Na kraju deda doda još ovo:
Na vestima ništa novo!