Nedoreći tvoje usne
Suština je koja za smislom traga.
Ima u njihovom ukusu oporosti vina
I odraza sunca sa Urala.
Reč se o njima traži da bude blaga.
Reč koja ima slast kupina
I miomiris kala.
Neobjasniti tvoje oči
Stalna je žudnja što raste ko plima
Ima unutra jedna reka. Ima.
U kojoj se kupam i neprestano tonem.
Tu ona raste od suza Heruvima
Tu ona puna sunca čeka
Kad za njima klonem.
Nenaslutiti namere tvoje
Svrha je i način promišljanja
Koju samo mudraci s Tibeta znaju.
Krv moja je ko sok od višanja!
Umreću od ljubavi i to je
Smrt što će da procveta
U tvom uzdisaju.
Neopevati osećanje
Koje raste da što duže traje
U kosmičkim kapljicama sjaja,
Glad je sazdana od tuge.
Lepo je za tobom umiranje
I uzvišeno mu se nadam i molim
Mu se poput vernog sluge
Zahvalan što mi još časa daje
Da Te beskrajno volim.
