U reč je čitav svemir sveden.
Reći, istovremeno znači čuti.
Jezik je ključ za Ad i Eden,
A kraj je svemu ako zaćuti.
Moć reči je od Sunca teža
I ona kamen ko maljem mrvi,
Reč je meridijanima ravnoteža,
Kovana u nirvani i u krvi.
U malom klupku slova hor,
Cvrkut i krik. Eho i zvuk.
Govor u šumu, znakova čvor,
Moć reči je prasak i huk.
Svemu je dato da može reći
Suštinu hleba što prži sač,
Reč može u nebo preći
I vratiti se ko oštri mač.
Moć reči u blagost svedi
I prepoznaj u maloj lepoti.
Rečju sopstveni žar pobedi
I molitvom je svojom ukroti.
