Ja sam iznošen kaput
Koji ne treba nikom,
Krenuo davno na put
Sa njenom bledom slikom.
U džepu ništa nemam
Šuplje je ko srce moje.
A kofer stari spremam
Za zvezde što se roje.
Sav sam od tuge šiven
Ko za sirote žgoljce,
Sada sam ko saliven
Za moju braću moljce.
Ja sam kaput u polju,
Fale mi oba rukava,
Opran sa gorkom solju,
Rašiven od šava do šava.
Ja sam bačena roba
I čekam da me odnesu,
A kasno je neko doba
Da tražim njenu adresu.
Noć mi pred zoru sviće
Tražim uzalud dom.
Izgubio sam dugmiće
Da me skopčaju s njom.
