Naučiću te da letiš,
Zažmuri,
Uhvati me nežno za ruku
I požuri,
K’o leptirić.
Prstima zatim daleke zvezde
Uhvati sjaj,
Uberi oblake lake dok jezde,
I heklaj šeširić.
Zamisli nebo kao more.
Kako šumori,
Stavi glavu na moje rame
Pa se odmori,
Kao oblačić
I tad mi ćutnjom
Iz svoga tela izami krik,
Dok slatki drhtaj prolazi
Telom tik
Na tvoj stomačić.
Zatim zvezde ražari dahom
Za bolji let,
Nek se tvojom strašću i strahom
Otvori cvet
K’o dlan.
Zaljuljaj svemir kao nemir
Da sav izgori,
A onda usne, kad vatra pljusne,
Nežno pretvori
U san.
I dok požudom goriš
I svetliš,
Zvezdani okoliš nek sja,
Shvatićeš kako umeš
Da letiš
Kad voliš
Ko ja.