Nebo zlatnu rumen prosu
Niz ravnice ravnog Srema,
To Bog slika tvoju kosu
Kad te nema. Kad te nema.
Drhti klasje zrelog žita
Sa košavom tugu sprema,
To mi pašče srce skita
Kad te nema. Kad te nema.
Pokidane strune sve su
Utihla je pesma znana,
Šaljem pisma na adresu,
A vraćaš ih pocepana.
Nisu ljubav med i mleko
Da ih pijem do beskraja,
Ja sam samo rane steko
Od pobede do očaja.
Nebo pali zvezde svice
Ispod krošnji od bagrema,
To Bog slika tvoje lice,
Kad te nema. Kad te nema.
Kao đeram sred salaša
Bez kapljice vode drema,
Gotova je priča naša,
Kad te nema. Kad te nema.
Pokidane strune sve su
Utihla je pesma znana,
Šaljem pisma na adresu,
A vraćaš ih pocepana.
Nisu ljubav med i mleko
Da ih pijem do beskraja,
Ja sam samo rane steko
Od pobede do očaja.
