Ko jesenja grana gola,
Pun sam tuge, pun sam bola.
Zasipa mi snežna slana
Sto uboja i sto rana.
Led na usni, led u oku,
Sve reči su zaleđene.
Presušeni krvotoku
Gledaj telo kako vene!
Lažno sunce ne ogrej me,
Daj još leda nebna rako!
Sipaj sneže i zavej me!
Smrkni dane moja štako!
Stopi me u pejzaž sivi,
Kraj puta me zaogrni.
Sto leta me ne oživi!
Ne svanjivaj dane crni!
Raspi me ko seme dahom
Po pejzažu ogoljenom,
Pomešaj ko prah sa prahom
I pritisni dušu stenom.
A kad jednom srce svikne
Kao kamen jurodivi.
Divlji cvet će da iznikne
I sva ljubav da oživi.
Pa kad ona bosa krene
Livade će obojiti.
Prepoznaće lako mene
I suzom me napojiti.
