Uzalud pokušavam
Da vratim slike
Kad si kao pupoljak
Virila iz školske klupe
Ko mišić sivi.
Tvoje male ruke,
Tvoje pitome oči i kike
Imaju odraz čarolije
Koja negde čeka
Da mi detinjstvo oživi
Još uvek mirišeš
Na mleko
U predvečerje kad
Prve zvezde iz neba
Provire.
Još uvek me posećuje
Neko đače.
Još uvek me smeh vreba
I zenice se šire
Čim nedostajanje
Postane od gladi jače.
Uzalud sklapam lik
Želeći da se vratim
I kažem sve ono što ti
Nikad nisam rekao.
Pretvoren u krik
Pokušavam da shvatim
Zašto sam čekao
Da odrasteš bez
Moje ljubavi.
Volim te. Volim te
Za sve godine prošle
Pretvorene u večito lutanje.
Volim te, za sve moje ćutanje.
Volim te za sve dvojke,
Lektire i nenapisani domaći.
Volim u nedodiru
I za sve one koji se u voljenju
Nisu mogli pronaći.
Volim te, jer sada
Imam veoma malo vremena
Da ga na iluzije trošim.
Volim, jer mi je stalo
Da budeš makar u snovima
Moja bez podozrenja.
Volim od malog prstića
Pa do temena.
Volim da prkosim odlikašima
I đacima lošim.
Volim i crknem na kraju
Od voljenja.
Uzalud pokušavam da te
Oživim
I uzalud milost od
Razvezdanog neba prosim.
Možda je najbolje da te za sada
Sačuvam od starosti i svakidašnjeg jada
Koji nam život plete.
Ljubav najduže traje
Ako je pamti dete.
Zato mi preostaje samo
Da ti se bezgranično divim
I da te iz detinjstva
Kao čaroliju nosim.
