spot_img

Tode Nikoletić: Budi dete

Znam!
Nije mala stvar
Zameniti igračke
Za knjige, olovke
I sveske novcijate.

Od sutra, bukvar
Slova, zapete i tačke
Biće ti slatke brige
U školi.

Umesto mame i tate,
Učiteljica će da te voli
I znanje da ti deli.

A ti, hrabro u školu
Zakorači!
Svaki dan budi jači!
Trudi se i poželi
Da budeš vredan
I svima dobar drug.

Od sutra krećeš na put
Osam godina dug.

Znam, bićeš ponekad
Umoran od učenja
I ko list žut.
Ali, uporno uči.
Sve tajne dokuči
Koje se u knjigama kriju.

Uči zbog sebe
I svih koji te danas
U školu prate
Puni strepnje i nade.

Uči, jer zbog tebe
Na poslu rade i ljute bitke biju
Ispod plavog neba,
Da imaš sve što ti
Treba.

Uči zbog predaka,
Zbog zemlje koja te hrani
I brani, ko otac i mati.

Nauči između redaka
Šta moraš iz srca dati
Da budeš sin svima.

Da budeš vitez,
Koji se bori slovima
Za malu kaplju sreće.

Znam!
Nije lako, i lako biti neće
Da igračke, suvenire
I makete
Zameniš za gumice,
Oštrače i lenjire.

Uči!
U tebi genije čuči.
Al ipak,
Budi zauvek dete.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.