spot_img

Tode Nikoletić: Ave Marijo, Ave

Foto: Labud N. Lončar
Foto: Labud N. Lončar

Apokalipsa ponovo jaši
I trozubac ište mesa.
Ista su nebesa
I isti krstaši.
Iste žrtve i dželati
I glad za rad slave.
Vladari sveta,
Dolari i svastika
koja se budi
Iz pepela ljudske krvi.
Ave Marijo. Ave!
Ljubav je konačna meta.
Miriše grobnica
Ispod kupole plave
I sve je spremno za mrak.
Plaču zidovi plača
I strah jača
Po bulevarima
I mermernim promenadama.
Razjeda rak
Vojnike na barikadama,
A u Briselu kroje
Nove mape i kape
Za seobe jadnika
Što žure u sjaj neona.
Mir ima cenu.
Cena na zidu okačene
Kljove slona.
Ne smrdi urin Kraljice
i vijore barjaci
Iznad bogalja.
Gruvaju topovske salve
Za rad ubeđenja i slave.
Ave Marijo, Ave!
Ispod zelenih šatora
22 gladijatora
Kidišu za hir otimača.
Dahću prostitutke
Ispod vibratora
I kongresa.
Živeo mir!
Živela revolucija!
Malo je prosuto krvi
Malo je dečjeg plača.
Navika je postala
Egzekucija
Koja nas čeka.
Nema razlike između
Srednjeg i 21. veka.
Istim metodom
Se grobnice prave.
Ave Marijo, Ave!
Vrvi svet od
Blindiranih kola
I budala.
Šljašti srebro iz
Crkvi, Džamija,
Sinagogai Katedrala.
Traje policijski čas
I sveopšta racija.
Klikti razjarena rulja
Od bezumnika i hulja.
Manipulacija!
Manipulacija!
Kult je postao
Katapult koji
Sam na sebe odapinje
Smrt.
Crveni tepih je
Razastrt za silikone
I zvona zvone u čast
Dobrotvora i
Krvnika.
Sa zida rida
Anđeo pepeljast
U živom filmu strave.
Ave Marijo. Ave!
Svako je isto doba
U očaju prostih golja,
Na umornoj zemnoj kori
U pepelištu Sparte.
Zveri oduvek grabe
A mi smo potrošna roba
Takva je Božja volja
Tako On meša karte
Otkad svet ovaj stvori.
Sve ide unatraške
I u enklave.
Treba gaziti slabe
Treba gnječiti vaške
Ave Marijo. Ave!
Moć ima topuz
Kojim sudbine kroji
Moć ima oči
Iz kojih škilje stipse.
Strah se straha ne boji
Ni kad pakao ide.
Jahači Apokalipse
Dalje od ljubavi vide.
Točak je postao rulet,
A ulog ljudske glave.
Ave Marijo. Ave!
Niz levak tvojih suza
Kraj iz beskaraja stiže.
Na praznoj slami u tami
Hoćeš li začuti plač?
Ko će molitvu reći:
Oče naš jesi IŽE?
Irod je isukao mač
I maše iznad glave.
A mi smo tako sami,
A mi smo tako sami.
Ave, Marijo. Ave!

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.