Sva deca imaju svoj nezaboravan dan. Koji će zavek pamtiti i koji će im uvek ostati u srcima. Ti dani će nas uvek vraćati u detinjstvo.
Ja mnogo volim fudbal. Najsrećniji sam kada ga igram sa drugovima u školi ili na treningu. Sebe zamišljam kako igram na pravom stadionu i dajem golove. Jednoga dana banka u kojoj radi moja mama postala je sponzor Lige šampiona i njihova deca su mogla da budu pratioci velikim fudbalerima. Bio sam presrećan. Tata me je nekoliko puta vodio na probe jer je sve moralo da funkiniše savršeno. Došao je taj dugo očekivani dan. Na stadionu je bilo bučno od povika, pesme i navijanja. Sve je blještalo od baklji, fotoaparata i drugih raznih boja. Bio sam obučen u dres Partizana. Za ruku me je poveo jedan od najboljih fudbalera u timu. Sreća koju sam osećao nije se mogla opisati. Posle himne fudbaleri su počeli utakmicu, a ja sam otišao na tribine i navijao.
To nikada neću zaboraviti i trudiću se da jednog dana ja postanem veliki fudbaler i da izvodim neko dete na teren jer znam da će biti srećan kao što sam bio i ja.
Autor: Marko Vasiljević
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
