U mom životu i životima drugih ljudi postoji puno nezaboravnih doživljaja koji za svakog imaju različito značenje. Neke nezaboravne stvari mogu biti lepe, dok neke mogu biti manje lepe, ali kakve god, uvek će biti u našim mislima i podsećati kako su postale deo nas i našeg života.
Nešto što ja nikada neću zaboraviti jeste da kada sam prvi put stala na skije i kako sam se tada osećala. Desilo se to pre četiri godine kada sam prvi put sa klubom išla na zimovanje. Bila sam srećna zato što ću sedam dana provesti sa drugarima. Kada smo stigli raspakovali smo se i smestili u svoje sobe, a onda je došao naš trener i rekao nam kako ćemo narednih sedam dana učiti da skijamo. Moje drugarice i ja smo bile veoma uzbužene zbog novog iskustva koje nas je čekalo. Tokom noći, razmišljala sam da li ću se povrediti, na kojoj stazi ću prvi put skijati, ali sam najviše razmišljala kako da se snađem u nekoj kritičnoj, recimo da mi skija padne sa žičare. Konačno je osvanulo jutro, doručkovali smo, toplo se obukli, uzeli skije i krenuli. Prvo što sam naučila je kako da stavim skije, što nije bilo posebno teško. Popeli se na žičaru i krenuli ka vrhu. Sa visine sam gledala ljude kako skijaju i izgledalo mi je veoma lako. Stigle smo na vrh staze i polako u koloni krenuli da se spuštamo. Osećala sam se kao da sam na oblacima, ali taj trenutak nije mnogo trajao jer sam ukrstila skije i pala sam. Od uzbuđenja ništa nisam pogledala, već sam ustala i nastavila da skijam. Uz savete trenera, spustila sam se i naučila da skijam. Posle prvog spuštanja, na red je došlo i drugo koje je proteklo uspešno. Osećala sam se veličanstveno zato što, na drugom spuštanju nisam pala.
Sada, kada znam da skijam, svake godine rado idem na Kopaonik i posle svakog spuštanja mi naviru lepa sećanja na ovaj događaj i trenutak velike sreće zbog još jednog uspeha.
Autor: Ana Veljić
odeljenje: IV2
Osnovna škola“Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Nataša Jelesijević
