Jedan deo letnjeg raspusta proveo sam na selu. Volim tamo da boravim jer mi je svaki da pun smeha i istraživanja, a to je za mene prava zabava. Od bake sam čuo priču da se blizu naše kuće nalazi jedna stara napuštena koliba.
Sa Mionom i Monikom sam krenuo u avanturu. Kada smo stigli do napuštene kuće otvorili smo vrata. Čulo se škripanje i čim smo stali na stari drveni pod digla se velika prašina. Bio sam uplašen, ali sam se pravio hrabrim da me sestre ne bi prozrele. Čim smo izašli čuo se lavež lovačkih pasa. Ispunjeni strahom počeli smo da trčimo. Bilo je uzalud, psi su bili brži. Od umora smo zastali, pa su nas oni sustigli. Shvatio sam da im ne možemo pobeći. A onda se začuo vlasnikovo „stani!“ Psi su se ukopali. Tada nam je pao kamen sa srca. Do kuće smo trčali iako nas psi nisu jurili.
Nakon nekog vremena sam shvatio da na neka mesta treba ići u pratnji odraslih, ali i razumeo da deca iz ovakvih događaja mogu izvući pouku.
Autor: Matija Marković
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
