Znam sve. Znam da je teško prošlo, ali prošlo je..
Nije prijatno kada vas život od samog rodjenja baci na muke, pa podiže i podstiče, a onda u krug. Valjda takve lekcije dobiju posebni ljudi. Oni koji mogu dosta da osete na koži; oni koji su pravi borci, od rodjenja!
Uvek im se vidi tuga u očima, ali imaju najlepši osmeh. Takvi ljudi imaju velika srca, spremni su na pomoć u najgorim trenucima, spremni su za nemoguće..
Ona je veliki borac oduvek bila. Rodila se u osmom mesecu trudnoće, zatim je mesec dana provela u inkubatoru. Danas je jedna sasvim normalna, uspešna žena, a prvenstveno dobra i požrtvovana majka i veoma poštovana od strane supruga. Njen život je velika borba. Ona je od malih nogu učila veoma bitne životne lekcije. Prvenstveno je izgubila majku sa deset godina. Za bilo koju osobu to je najveći gubitak, pogotovo za jednu malu devojčicu pred kojom je život. Imala je očevu podršku oduvek, ali majku niko nikada nije mogao da joj zameni. Jer majka je jedna!
Kada je napunila dvanaestu godinu, njen otac je odlučio da se oženi. Za nju je to bilo strašno. Mnogo joj je teško palo, iako je ona tu ženu prihvatila kao nekoga ko je njen prijatelj. Ali ne i buduća maćeha. Trebalo joj je dosta da to prihvati, da stvari legnu na svoje mesto. Već u četrnaestoj godini skoro da je potpuno pristala na sve i da sada ima ,,novu“ majku, ženu koja živi sa njom i tatom, nekoga ko će joj ubuduće davati savete. Ubrzo nakon godinu dana izgubila je oca. Poginuo je u saobraćnoj nesreći, kada se vraćao sa puta. Ipak je ona devojčica samo, a toliko je iscrpljena bila od svega. Kada kažu sreća u nesreći, ljudi zaista tako i misle. Taj nesrećni slučaj je doveo do toga da ona maćehu prihvati u potpunosti, jer je jedino nju imala. Samo nju..
Prošle su godine i godine. Danas stvari stoje drugačije. Ona je veoma ojačala, posvetila se porodici i poslu. Maćeha živi sa njima jer nije htela da zaboravi na nju nakon svega, a i njen suprug tu ženu veoma poštuje i ceni zbog svega..
Život nam dosta daje, ali i dosta oduzima. Shvatimo već jednom da bi bilo dobro da odmah ružan dogadjaj pretvorimo u naviku, jer ćemo sve lakše podneti. Lako je reći, teško učiniti. Ali trudom i voljom možemo dosta postići!
Tijana Milojević: VELIKO SRCE
