Θεά του θάρρους και της παραφροσύνης! Μια γυναίκα που άφησε ένα ίχνος πίσω της!
Nikola, košarka, reprezentacija, Jugoslavija, Grčka, Pagrati, Pink Panter, dijamant, slikarstvo, osmeh vredan više od kašmirovih tepiha, žena hrabrosti i ludosti, jedinstvena, sve to u kao život jedne žene – ona je Olivera Olja Ćirković.
Kada je reč o njoj, mnogi odmah pomisle na Grčku, Pink Pantere, neverovatne krađe i opasnost. Kada bi malo bolje upoznali nju, zagledali se u njene oči, videli bi svet drugačije. Svet jednog sanjara, umetnika, sportiste, majke i žene…
Nije sve u novcu, iako je on moć. Mnogo toga pogled krije, mnogo toga osmeh nakon svega govori.
Olja je rođena u Beogradu 1969. godine. Bavila se košarkom i bila u tom svetu i više nego uspešna. Nažalost, svet košarke kada su žene u pitanju pomalo je zapostavljen.
Nadam se uz Milicu Dabović, Olju Ćirković i sve devojke iz reprezentacije kao i male devojčice koje sad treniraju, isto tako i one koje se bliže ulasku u reprezentaciju biće jednoga dana imena kojih će se svi sećati. One su i sada postigle ogromne uspehe, samo nisu dovoljno po tom pitanju bile prikazivane u javnosti. Jer svi naši novinari zapostavljaju mnoge dobre stvari i dive se nekim pehovima tih ljudi, ali postoje i oni koji znaju za njihove vrednosti. Za vrednosti postignute ogromnim trudom i radom na sebi…
Pink Panter ili Žena-pauk svejedno je, svi znaju ko je ona. To je Olja. Borac za pravdu, hrabrost kroz životne izazove, umetnik radi umetnosti, sportista radi zdravog života, protivnik lažima, humanitarac, književnik, a svi ti nazivi govore samo o moći koju je kao pokazala nad policijom koja ne poštuje zakone.
Kako sama kaže u svojoj ispovesti koju je napisala, ona ne trpi kvazipatriote i lažne naplaćivače osiguranja, sledi svoje principe kojih se nikada ne odriče, lažni lopovi su danas samo na glasu ,,uspešnih ljudi“ – piše Olja u svojoj ispovesti.
Igrala je za Voždovac, Crvenu Zvezdu, Celje, Pagrati.. Postala je svetski priznata. A kod nas zapamćena i nepoštovana jer je i sama doživela prevaru bavljenjem sopstvenog biznisa. A nakon toga usledili su Pink Panter poslovi.
Za Mondo je dala intervju u kojem je ostavila na mene utisak izjavivši sledeće:
„Verujem da sam naučila da živim u zatvoru, ali čovek u njemu nikada ne može biti siguran. Suđenje neće ništa promeniti. Biće to jedna velika pozorišna predstava u kojoj će sudije opet videti jednu damu koja je nadmudrila stotine policijskih i stražarskih patrola oko najčuvanijeg zatvora i iz njega lagano išetala“.
Mašan Lekić je takodje posvetio čak dve emisije njoj u kojima je slikovito dočarao njenu borbu i nadmetanje sa policijom. Ona iz zatvora pamti samo ljubav prema slikarstvu, stečena nova prijateljstva (posebno prijateljstvo je sa svojom kumom ostvarila – Slavicom Stanojčić iz Užica, o kojoj ste mogli da čitate u mojim prethodnim pričama) i mnoge druge stvari.
Čast je bila napisati par redova o Olji, jer za nju je i roman mali…
