Sve dok te bude imalo, ja se ne plašim nimalo!
Na sve se čovek navikne.
Da ujutru čim ustane ode do kupatila, da se umije i zube opere, da posle toga popije kafu ili pak doručak pojede pre toga. Navikne se na druga bića, na ljubimce da čuva, biljke da uzgaja.
Na sve. Na svakoga. Navikne se i na budale. :)
Znate li kako je neobično odrastati kao jedinac, jedinica? Nema to ni dobrih ni loših strana.
Nimalo mi se ne svidja činjenica da sam uživaš u čokoladi, vožnji bicike, odrastanju.. Ne svidja mi se biti usamljen!
Ceo život provodim sa bratom i sestrom. Nisu mi rodjeni, ali kao da jesu. Od rodjene tetke su. Kako smo krenuli da odrastamo, sve više smo se udaljavali. Svako ima svoje obaveze, drugačiji način života. Ali ono što nas povezuje, ogromna ljubav, briga, poštovanje, nikada se nije menjalo. Ranije smo se često vidjali, provodili vreme kod babe i dede, danas makar jednom do dva puta nedeljno. Opet kažem, obaveze.
Od prošle godine, u moj su se život uselile dve osobe. Brat i sestra. Krenulo je sve druženjem, ali nismo ni sanjali da ćemo se toliko zavoleti i poštovati. Da ćemo biti nerazdvojni.
Ceo život imam puno drugara i drugarica, sa svima se družim i svi se poštujemo. Ali ovo što se dogodilo malo je drugačije od svega toga. Neprocenjivo, nemoguće dobro, fantastično. Vise nismo trojac, sada nas ima petoro. :)
Naime, u moj život je ušla jedna posebna osoba. Moja sestra Kristina. Ranije, kada bismo se sretale na ulici, kada smo se znale samo iz vidjenja, ponekad bi se začulo i neko ,,ćao“.. :)
Imala sam utisak da je neka vrca u pitanju, da je bolje ne pitati je nikada ništa, jer ko zna kako će odreagovati. Onda, jednoga dana, sasvim slučajno javila mi se i pitala me nešto. Bilo mi je neobično, zašto baš ja?
Onda smo se dogovorile da se nadjemo i upoznamo. Mene je jedna osoba napadno ubedjivala da ne idem, a sa druge strane njoj se slično dešavalo. Ipak, neznajući se medjusobno, zaključite ko je tvrdoglav. Jer smo se našle ne slušajući druge. J
Mislim da od tog trenutka, potpisan je jedan doživotni ,,ugovor“. SESTRINSTVO!
Počele smo da se družimo, da se često vidjamo, pričamo, šalimo, razmenjujemo mišljenja. Na izgled, dve veoma različite osobe spolja, izgleda da su nas naše duše jednostavno spojile. Sličan karakter, izuzetna emotivnost, niz drugih sitnijih emocija i okolnosti u kojima isto reagujemo. Mislim da u životu nikada se nisam svadjala sveobuhvatno sa svakim koliko uspevam sa njom. I ona isto tako. Na kraju neka neobična stvar koju drugi u društvu ne rade, zapravo je to što nakon svadje pustimo malo da prodje i ponašamo se normalno. Jer sestre uvek govore!
Toliko dana u godini, da svega par njih izdvojimo i kažemo da je to vreme koje ne provodimo zajedno. Ostali dani, su naši.
Celo leto provodili smo sa društvom, ali ako ona nije tu ništa onda nije isto. Meni se promeni raspoloženje, ne pričam baš puno, niti se smejem. Obično kada sa drugima razgovaram, delujem pomalo rezervisano. Ali ništa ružno ne mislim. I onda kada se pojavi samo srce nasmeje se. :)
Mnoge probleme delimo. Uvek je tu, uvek sam tu, šta god da joj zatreba.
Nemogući zajedno nezamislivi odvojeno! :)
Sestra je nešto što znači mnogo. Bez nje je život dosadan i svaki dan je prazan.
Bukvalno ona je nešto bez čega ne bih mogla da živim i to tek sad znam, ali nije mi jasno kako sam pre mogla bez nje. Hvala Bogu što te imam, tebi hvala što me trpiš.
#bbimperija
P.S. spremi se za maturu lutko nemoj da kasniš :D :*
