Često spoljašnjost može nauditi unutrašnjosti. Mnoge žene su zbog svoje lepote plaćale velike cehove.
Svaka na svoj način.
Ovaj članak je nastao po istinitoj priči, koja je rekonstrukcijom u emisiji Iza rešetaka prikazana a čiji je autor Mašan Lekić. Verodostojno predstavio je golgotu jedne mlade žene, devojke, koja je prošla kroz pakao, vrlo hrabro i samostalno. Pritom sačuvavši svoj stav, svoju ličnost, a isto tako opravdavši činjenicu da žene nisu slabići, jer su nežniji pol.
Ovaj članak nosi naziv Golgota a ne Pink Panteri, jer glavni lik nikada nije ni bio deo te kriminogene grupe.
Kada neko prodje kroz ružan period, kroz pakao, a da pritom ni kriv ni dužan biva optužen na kaznu, koju sa hrabrošću prihvata, onda za takve borce kažemo da su prošli svoju golgotu!
Bez posla, bez novca, čak i onog što bismo rekli ,,na pretek“ ljudi su spremni da prihvate poslove ilegalne prirode usled svog tog očaja. Samo psihički jaki umovi ostaju pri legalnom. Bore se, snalaze u životu i od male pohvale i zarade osete sreću, ne tražeći previše. Skromno.
U svojoj emisiji, kako bi Mašan Lekić rekao: ,,Jedna od najlepših žena Užica“, govorila je o svom životu; o zatvorskom životu, vrlo veštoj borbi i istrajnosti i sve to kroz osmeh.
Slavica Stanojčić, harizmatična crnka, pozvana je na telefon od strane svog dugogodišnjeg drugara tokom 2011.godine. Znajući ga iz detinjstva, nije ni slutila da može biti opasan po nju. Rekoh znajući, zapravo je mislila i sama da ga vrlo dobro poznaje, medjutim..
Čovek samog sebe do kraja života ne može načisto da upozna, a kamoli osobu sa kojom provodi život, druži se ili slično..
Iz znatiželje a samim tim što nije imala posao, prihvatila je njegov poziv i otišla na letovanje u Grčku. Bila je upoznata sa njegovim ilegalnim poslovima, površno, ali nije ni naslutila da će pasti u mrežu njegovih prljavih poslova.
Bila je svesna da može biti ugrožena u njegovoj blizini, ali ne i toliko da će sutradan da plaća njegov ceh.
Negde u septembru 2011.godine, Slavica doleće na aerodrom u Atini. Na kojem je sačekana od strane prijatelja. Veliko naselje i jedno od najvećih predgradja Atine sa površinom od oko dvadeset i šest kilometara kvadratnih, po imenu Glifada. Mesto koje obasipa elita Grčke. U tom naselju su Slavica i njen prijatelj odseli u hotelu.
On joj je davao novac, ona je trošila na garderobu, hranu, ženske stvari. Bila je svesna da je to velika količina novca, ali je nije interesovalo odakle je..
Vrhunski restorani, kafići, klubovi, hrana i piće.. Život kao u bajci. Privilegovani, pa čak i nepoznati zaposlenima, ali novac je bio bitna stavka. Dakle, imati novac znači imati moć. Sramota je biti cenjen samo zbog toga..
Slavica je verovala prijatelju i tome da će biti zaštićena ako dodje do nečega lošeg, prosto nju nije interesovala njegova prošlost i da li je takva i sadašnjost zbog prljavih poslova. Već je gledala vedriju stranu svog prijatelja i njihovo prijateljstvo.
Njen boravak je otprilike trebao da traje nekih petnaestak dana, medjutim, odlagao se povremeno jer je bio poput bajke. Pa ko ne bi ostao u bajci, ne sluteći na loše?! Ali svakoj Pepeljugi dodje ponoć..
U drugoj polovini novembra, Slavica je proslavila rodjendan u Grčkoj; sa svojim prijateljem i njegovim društvom. Bilo joj je jako lepo, pa je ostala mesec i po dana.
Tokom te večeri telefon njenog prijatelja je zazvonio, istog trenutka on je morao da ode na nekih sat vremena, uz obećanje da se ubrzo vraća po nju. Tako je i bilo. Proslava rodjendana je prošla, prijatelj je nazvao Slavicu da dodje sa još jednim njegovim drugarom i da ga pokupe. Sve je bilo sasvim normalno i onda je seo njen prijatelj na mesto vozača te su krenuli na neku lokaciju kako bi nastavili sa slavljem.
U jednom trenutku začule su se sirene policije, a patrola im je bila za petama. Njen prijatelj ne slušavši nju koja je govorila da stanu, da ne vozi brzo, takodje i momak koji je bio sa njima i koji je sedeo na zadnjem sedištu govorio je isto,. Ali on nije slušao i udario je u jedan automobil. Nakon sudara, njen prijatelj je pokupio svoje stvari iz auta i krenuo u bekstvo. Slavica i dečko sa zadnjeg sedišta ostali su u autu.
Nakon panike, usledio je pakao..
Misleći da će policija shvatiti da je ona kao turista u Grčkoj, da naprosto nema nikakvih kriminogenih radnji iza sebe, sa svojom čistom savešću Slavica ipak biva uhapšena. Kao i momak sa zadnjeg sedišta.
Prvo su im stavljene lisice potom je vršena nad njima i fizička tortura, u nadi da će priznati nešto o zločinima i odati grupu Pink Pantera. ,,Sve je prosto izgledalo kao na filmu“, tvrdi Slavica. Nakon panike, sudara automobilom, hapšenja, Slavica se osećala izgubljeno a pritom je bila i maltretirana od strane policije.
Jasna je stvar, kada ste u nečijem društvu prosto vam prilepe etiketu te osobe i onda vas smatraju potpuno ravnopravnima.
Privedeni su u policijsku stanicu po imenu Gada. U pritvoru i na sedmom spratu te stanice. Iz prostorije u prostoriju, iz kancelarije u kancelariju, na svakih sat vremena su uzimani otisci, non-stop su je slikali. Na sve načine pokušali su da pronadju dokaze, medjutim, ona je bila nevina i branila se ćutanjem.
Nakon silnih ispitivanja, odvedena je u prostoriju u kojoj je sedela na stolici vezanih ruku i bila konstantno maltretirana od strane ispitanika. U jedom trenutku su doveli i dečka koji je s njom uhapšen, te su ih zajedno držali na ispitivanju i fizički mučili kako bi na taj način izvukli bilo šta od njih. Bilo je apsurdno, Slavica kaže, ona nije plakala već je samo ćutala, dok je momak plakao i kukao na bilo koji udarac dobijen od strane ispitanika.
Ne saradjivajući sa policijom, sledile su dalje etape.
Sedela je vezanih ruku, a pravo je imala samo da gleda u jednu tačku. Ako pomeri glavu, dobija strašne udarce u predelu glave. Obzirom da se branila ćutanjem pritom nije imala šta da iznese jer nije pripadnik te kriminogene bande, onda je bila i dalje mučena. Nakon batina, dva dana je provela ležeči bez snage. Zahtevala je da joj dodele advokata, ali nisu dozvoljavali.
Njen prijatelj je bio poznat kao član kriminalne grupe Pink Panteri, dakle bavio se akter kradjama. Nisu to bile pljačke jer se nisu dogadjale u toku rada tih zlatara, već kada su zatvorene radnje. I na specifičan način se obijala bilo koja radnja. Sajlom povezanom sa jedne strane za automobil a sa druge za rešetku zlatare. Nakon toga se vrata skidaju i unutra se ulazi sa maljem ili čekićem u rukama. Razbijaju se stakla, uzima nakit i beži sa mesta zločina.
Nakon osamnaest sati ispitivanja Slavica biva spuštena u pritvor koji se nalazio u istoj zgradi. Kako kaže, ulazak u tu prostoriju za nju je bio šokantan. Prvo vrata ćelije, koja se zaključavaju, potom i zatvorenice, koje su uglavnom tu bile zbog bavljenja prostitucijom. Svaki deo je za sebe bio jeziv. Agonija.
Hranu su dobijali vrlo lošu, mogli su da kupuju od jednog čoveka medjutim to samo ko je imao novac, a Slavica kod sebe nije imala ništa, sve joj je oduzeto na samom ulasku u stanicu. Sapun je mogao da se koristi samo ukoliko se naruči i kupi od novca zatvorenih lica, a da pritom u kupovinu idu lica policije, naravno, te donose isto i daju zatvorenima kao provereno. I niz drugih pravila.
Prvi, dozvoljen poziv, Slavica je uputila sestri. Nakon toga, govorila je kako će sve ona da joj priča šta treba da radi nadalje, naravno saznavši prvenstveno naredjenja u stanici.
Nakon dva dana dodeljen joj je advokat. On je bio vrlo otvoren i rekao je kako je ona u vrlo lošoj situaciji. Takodje da nije poželjno da sutradan na sudu tuži policiju zbog maltretiranja tokom i nakon hapšenja, jer je ona zapravo ta koja bi dobila veću kaznu. Pritom, kao što rekoh, bila je u vrlo lošoj situaciji.
U pritvoru je imala razne prizore pred sobom, ženu koja je bivši narkoman i koja se tokom krize tresla i penu izbacivala na usta. Stražari na to nisu reagovali, a kamoli na fiziološke potrebe zatvorenika ili drugo.
Nakon provedenih trinaest dana u pritvoru, Slavica sa prijateljem i njegovim drugarom biva odvezena u najčuveniji zatvor Atine, u Koridalo. Sve je izgledalo kao lavirint, često su provodjeni kroz mnoga vrata, kapije, do svojih ćelija. Prosto za bekstvo nije bilo ni pomisli. Nakon trinaest dana ona dobija mogućnost da se istušira i biva smeštena u ćeliju.
Nakon ulaska njenog u ćeliju, u sebi je duboko prikrivala strah, kako od reakcije tih zatvorenica tako i od svega ostalog. Jer kako sama kaže, to je ludnica.
Medjutim, nakon ulaska, sve su zatvorenice bile oduševljene njom. Prokomentarisale su reči Pink Panter.. Jer je Slavica bila vidjena u medijima, za nju se čulo kao uhapšenog pripadnika te organizacije, ne znajući da ona nema veze sa tom organizacijom, Slavica je odlučila da prećuti i dobije lukavo njihovu pažnju i privrženost. Jako pametan potez kako bi bila cenjena, obzirom da je jedina iz Srbije poreklom.
Koristila je svo to slobodno vreme razmišljajući o roditeljima, sestri, o sebi. Shvatila je nešto što je jako bitno, ne treba kriviti prijatelja za svoju poziciju. Niko nas ne tera iglenim ušima na sopstvene postupke zbog kojih se kasnije kajemo.
Prva joj je prišla devojka poreklom iz Albanije, ponudila kafu i cigarete, zatim sve ostalo što joj je bilo neophodno. Dozvolile su joj da odabere krevet u kom će spavati. Devojka s kojom se prvom zbližila je bila osumnjičena za otmicu jednog deteta, koju je realizovala sa svojim momkom. Prilikom vraćanja za Albaniju na granici su bili uhapšeni.
Sve vreme tokom boravka u zatvoru, Slavica je bila u kontaktu sa tim svojim prijateljem. On joj je jednom prilikom rekao kako je neka Olivera Ćirković uhapšena, kao jedan od boljih članova bande Pink Panter. Takodje joj je rekao da će se sresti sa njom sigurno, da se čuva nje, da je jako opasna..
Nakon mesec i po dana, dobila je i posao. Posao da daje prvu pomoć, odnosno osnovne stvari za higijenu. Tako se prvi put i susrela sa Oliverom. Nakon Slavičinog obraćanja njoj, Olivera je samo prošla i ignorisala njene reči. Usled toga Slavica je zamolila čuvarku da prebace Oliveru u njenu ćeliju, jer su jedine koje govore srpskim jezikom. Ne nadavši se, Olivera joj je saopštila da je čula za nju već i ,,otvorila“ joj je oči što se tiče njenog prijatelja. Rekla je kako je on običan cinkaroš, što je i pomoću advokata dodatnim paprima pokazala kao dokaz. Od tog trenutka Slavica menja mišlenje o Oliveri, kreću u dublje priče i prijateljstvo novo je bilo na pomolu..
Tokom boravka u zatvoru Olivera je pisala stranice svoje prve knjige, što je Slavica prva čitala. Saznala je dosta toga o Oliveri, obzirom da je knjiga bila ispovest o zatvorskom životu jedne žene koja je od puta od košarke krenula stranputicom i završila iza rešetaka. Inače jedna inteligetna dvometrašica uvek širokog osmeha i puna vedrine i svojih dogodovština.
Knjiga je prvi put objavljenja pod nazivom Pink Panter 2016.godine, od strane Lagune.
Olivera je planirala bekstvo iz tog zatvora, medjutim, Slavica je rekla da bi bilo previše da obe pobegnu, neka ode samo jedna. Odlučili su se da to bude Olivera, ipak je ona spretnija, viša a i u tom zatvoru nije bila samo jednom. Bio joj je poznat od ranije.
Nakon male pauze za sladoled, Slavica odlazi u ćeliju dok Olivera kreće u bekstvo petnaestak minuta nakon toga. I uspeva da pobegne. Sve to biva kasnije u medijima i bila je to čuvena plavuša koja je uspela da nadmudri policiju.
Plavuše, samo bije loš glas. Dakle, nisu glupe.
Sutradan Slavicu su odveli na ispitivanje povodom Oliverinog bekstva, medjutim rekavši da nije znala da će ona pobeći i pritom državši se svog daljeg nesaradjivanja sa policijom, Slavicu prebacuju u drugi zatvor. Još teži, još jači i vrlo neprikosnoven. Istražni zatvor nakon stanice, a sada prava ludnica. Nakon četrdesetak minuta vožnje, dovezena je u jedan daleko čuveniji zatvor Eleonas Tiva, za razliku od prethodnog.
Zatvor visoke bezbednosti ispunjen najokorelijim kriminalcima, kako govori Mašan.
Prvo je usledila redovna kontrola, rutiski pregled, gde zatvorenice moraju da svuku sve sa sebe i nadležni da ih pregledaju. Nakon toga se smeštaju u blokove, sa ćelijama. Slavica je konkretno bila u bloku pod nazivom Delta. Smeštena sa ubicama, pomogavši jednoj ženi Slavica joj je spasila život; potom je doživela i prvu tuču, nakon čega nije ni saslušana zbog čega se sve izdešavalo već joj je dodatno na ono za šta je bila okrivljena.
Usledio je i dan sudjenja, očekujući tu presudu i da vidi šta i kako nadalje.
Obzirom da je odbijala svaku saradnju sa policijom, dodato joj je to na kaznu, dok njenom prijatelju je smanjeno šest godina robije sasvim suprotno, zbog saradnje sa policijom.
Presuda je donešena nakon samo deset minuta razmišljanja. Osam godina robije, ozbiljne kategorije. Kategorije koje su spominjane bile su: organizovani kriminal, kradja, nošenje i korištećenje oružja..
Čak je proglašena zamenikom šefa mafije.
Svet joj se potpuno srušio.. Ali je postojala ta neka mala nada da će usled dobrog vladanja a nakon služenja kazne, neke tri petine od kazne, možda, biti puštena.
Obzirom da nikada nije bila osudjivana, nije imala dosije, kriminogenu prošlost i slično, njoj su dozvolili da odsluži dve petine od izrečene kazne, s tim da mora da radi. Dakle, kao i ostali ljudi bez krimilanih radnji ili nekih drugih ilegalnih, morala je da radi i zaradjuje.
Ostalo joj je nekih šest meseci da odsluži u vreme presude, od služenja kazne koja je izrečena na godinu i po dana. Ponudjeno joj je da izadje uz kauciju ali ona nije imala novaca. Odlučila je da odleži narednih šest meseci još..
Trideset i prvog decembra oko tri sata u podne, obaveštena je da može da spakuje svoje stvari i napusti zatvor Eleonas Tiva.
Iz svog iskustva tokom tih godinu i po dana, Slavica je naučila o mnogo čemu. Prvenstveno je spoznala neke svoje slabosti i sposobnosti. Upoznala je svet kriminala svesna da nikada nije ni želela da mu pripada. Operisana od emocija, nakon izlaska, ali vrlo hrabra i svojstvena, napustila je Grčku. Vratila se kući i nakon dve i po godine je po prvi put videla roditelje. Emocije, tuga i sreća u jednom, ali opet sreća je prevladala jer je bila na sigurnom, kod kuće.
Jako potresna i poučna priča. Vrlo bogato iskustvo glavnog aktera i sa moje strane izražena velika čast da napišem članak o jednom iskonskom borcu, o nevinoj osobi, hrabroj u svim nedaćama koje život nanosi svakodnevno.
Ovo je bila istinita priča o harizmatičnoj crnki poreklom sa prostora Srbije. Ovo je bio članak o velikoj Slavici!
