Iznad nas je sunce, ispod nas je asfalt. Kako kuca srce, dodaj gas da saznaš!
Buran. Energičan. Optimističan. Spretan. Pametan.. Vratolomac! :) Pogodi ko sam?
Rodjen sam u znaku Blizanca, 1982.godine. Beogradjanin.
Crnomanjast, visok skoro metar i devedeset. Težak oko devedeset kilograma. Sportske gradje.
Živeo sam na Dorćolu. Tu sam završio Osnovnu školu. Zavoleo sam agresivni stav. Nisam agresivac, nasilnik, već momak od adrenalina. Sa mnom voziti se po gradu je vrsta adrenalinskog šoka. Neki to vole, šta znam..
Moja svakodnevica nije mogla proći bez vožnje bicikla, skejta, rolera po Kalemegdanu. Ulica Strahinjića Bana bila je isto jedna od mojih teritorija. Trčao sam koliko me noge nose.
Odselio sam se. Sa majkom sam počeo nov život, daleko od Beograda mog. Daleko od drugara. Od oca… Od svih. Teško mi je bilo.
Mnogo. Jer sam u tom periodu bio u tinejdž dobu. Tada su deca poljuljana sopstvenim emocijama. Do srži.
Naučio sam jezik. Upoznao mnoge. Prihvatili su me u školi. To je bio devedeset i pete godine. U Vankuveru sam završio gimnaziju, zatim upisao koledž. Završio. U pitanju su 3D animacije. Voleo sam video igrice, želeo sam time da se bavim i da pravim sam likove za iste igrice..
Jednoga dana, drugar mi je predložio da krenem vodama manekenstva. Za mene je bilo to smešno. Ipak sam ja čovek od akcije. I vratolomac. :) Kakvi manekeni, kakve materine..
Ali..
Krenulo me je. Odličan sam bio. Ljudi moji, tu su pripreme, tu je akcija. Po čitav dan u akciji. Nimalo lak posao.
Krenuo sam uporedo da treniram hokej. Svidelo mi se, imao sam par drugara u jednom od timova. I onda sam kupio svoj prvi motor, marke Kavasaki. Kasnije sam ga promenio i kupio Suzukijev. Započeo sam nešto novo u Kaliforniji. A tokom zimskih meseci sam radio u Vankuveru. U Vegasu sam imao lude vožnje po gradu. Obožavao sam to.
Moj fristajl na motoru se dopao mnogima, pa sam radio po Kanadi, Sijetlu, po Jamajci..
Majka je brinula, ali je znala da je to ono što me najviše ispunjava.
Onda je krenulo nešto novo. Kaskaderstvo. Tu sam pao pod kandže filmskih kaskadera :) To je za mene bilo ostvarenje sna! Morao sam svoju vožnju da usavršim, da idem na gimnastiku pod obevezno, trenirao sam mačevanje, jahanje, sve što sam mogao da postignem. Za tu vrstu posla morao sam da imam odličnu obuku. Vojnu takoreći. Disciplinovao sam sebe do tančina.
Posao je išao odlično. A onda su me ubacivali povremeno i da izgovorim odredjene tekstove. To su bile uglavnom neke rečenice, ništa preterano. Onda su me okarakterisali glumac-kaskader. Bio sam presrećan, ispunjen..
Nikada nisam imao ozbiljnih povreda. Jednom sam samo ruku povredio, polomio. Sada u njoj imam jedan šraf.
Izgubiti ne možeš, samo dobijaš. Sebe izgradjuješ, pokazuješ se delima. I kao Uki retko govoriš, ali kad kažeš svaka biva zlatna.
