One su zapravo na čelu mafije, žene..
Do skoro vodile su se kao žene tajkuna, mafijaša i jedino tako u svetu bile poznate. Medjutim, svet se menja iz dana u dan. A ljudi, shvataju da nije sve kako izgleda i kakvim se predstavlja.
Zapravo te žene su bile mafija na štiklama. Te žene su pripadnice sveta mafije!
Zašto bi se život svodio na usamljenost, zatvorske posete, na jedno obično osvrtanje preko ramena? Zašto život ne bi postao zanimljiviji već nakon njegovog privodjenja?
Na prvi pogled sasvim obična plavuša, dvadesettrogodišnjakinja iz Velike Britanije. Otišla je na dogovoreno putovanje sa prijateljima u Italiju u Rim. Šalila se sa prijateljima kako će upoznati zgodnog, lepog i bogatog muškarca čije je poreklo sa tih prostora. Zapravo, to joj se i dogodilo. Karma je čudo.
Ta priča je istinita, dešavala se u osamdesetim godinama. Upoznala je markantnog, visokog i bogatog tipa. Bila je to ljubav na prvi pogled. Čak su se ubrzo i venčali.
Ona visoka i poput modela, a on zalizane kose i uvek u odelu.
Preselila se na Siciliju, svadba je bila organizovana samo za bliske ljude. Na venčanju je bila njena porodica i bliski prijatelji, od njegovih niko nije prisustvovao.
Izbegavao je mnoge izlaske, mnoga dešavanja, medjutim njoj nije bilo jasno zbog čega. Ubrzo je bio uhapšen, a zgodna plavuša je saznala da je on zapravo drugi čovek Koza nostre. Osudjen za ubistvo. Bajka se pretvorila u pakao.
Kasnije je bila uhapšena i zgodna plavuša jer se smatralo da je nastavila sa poslom svog supruga. Ona je poricala sve te priče i govorila da nije ni znala čime se on bavio, da nju to nije interesovalo, da je ona bila vrlo zauzeta i uvek kod kuće i angažovana oko dece..
Letisija Bataglija, po profesiji fotograf, imala je u svom životu puno loših zabeleženih prizora sopstvenim aparatom. Medjutim to je bio samo posao. Morala se navići na taj pogled, na to okruženje i da radi kao da fotografiše nešto sasvim normalno.
Kako i sama kaže, sad je baka, ali kao mladja žena imala je jedan slučaj koji će pamtiti doživotno. U pitanju je Sicilija, Palermo 1976.godina. Fotografija nazvana Smrt medju kantama za smeće.
Podrum, jedna žena i leš njenog sina. Oko njih dva parkirana automobila i kante za smeće..
Govori se da na Siciliji kada dodje do smrti glave porodice, sin je taj koga majka nagovara da čim odraste osveti smrt oca. Od malih nogu usadjuje im se takva ideja i on se time posle vodi do realizacije iste.
Letisija nastavlja da govori o svojim zabeleženim fotografijama. Obzirom da imamo pred nama ozbiljnog fotografa koji prepričava svoja iskustva, odmah mogu izraziti tu čast našim čitaocima. A potom intervju nastavljam..
Letisija govori kako godinama je fotografisala žene mafijaša što dobre što loše duše. Jednom je imala interesantan dogadjaj pred sobom, kako je sama rekla poput izvedbe neke Šekspirove drame. Bila je to 1981.godine a fotografiju je nazvala Bdenje. Pred sobom imala je jedan auto i pored njega čoveka koji je ležao u sopstvenoj lokvi krvi. U pravcu tog automobila sedele su žene na stolicama, a u sredini se nalazila majka tog čoveka. Muškarci su bili iza njih, naslonjeni na zid. Posmatrali su ceo prizor, a te žene su oplakivale čoveka koji je bio mrtav. Letisija govori kako nakon sahrane majke osećaju još uvek gubitak, ali deluju samouverenije za razliku od svojih muževa. U nadi da će osvetiti smrt sina, a samim tim pokazuju razumevanje za taj život i svet mafijaša. Kao da su rodjene sa tim u krvi i prosto naviknute da će se to jednoga dana desiti. Samo je pitanje dana i vremena..
Nineta Bagarela bila je u samom vrhu mafijaških pokreta Sicilije. Žena Toto Riine koju su nazivali učiteljicom, jer je predavala u školi. Bila je neko ko je davao najbolje savete Riini i ko je prikrivao svaki njegov zločin, svako zlodelo. Ko bi rekao..
Odrasla u delu Korleone u mafijaškoj porodici. Brat je jednoga dana upoznao sa Riinom, te su tako otpočeli svoju romansu. Bio je dvanaest godina stariji, slušao je svaku njenu reč a ona je tvrdila da ne pripada svetu mafije već da je samo srećno zaljubljena. To je rekla u jednom jedinom intervjuu koji je dala daleke 1971.godine.
Za nju su govorili da je vrlo karakterna žena, da je uspela za četrdeset godina braka sa Riinom da mu izrodi četvoro dece da ih odgoji i vaspita. Uz sve te probleme sa Riinom koje je on zadavao njihovoj porodici, istrajala je u tome kao njegova verna supruga.
Nakon hapšenja Riine 1993.godine, Nineta se vratila u svoj rodni kraj u Korleone.
Dolazimo do vrlo jasnog zaključka i time završavamo poglavlje Sicilije, mafijaša i svega ostalog. Dok mafijaši često nisu bili prisutni svojim kućama i retko su učestvovali u odgajivanju dece, njihove žene su konstantno bile tu. Dakle, izdvaja se jasan zaključak Žene su na vrhu mafijaških pokreta i svih činova jer su one odgajivale decu i prisvajale im posebno kućno vaspitanje.
