Sudija: Krivični zakonik. Dakle, nema krivičnog dela niti kazne bez zakona! A sad, uvedite optuženog. –naredio je glavni sudija.
Baneta zvanog Krilce smestili su drugari u zatvorsku ćeliju. Dobri drugari. Družili su se par puta mesečno, bili u fazonu ,,brat je najveći čin poštovanja“ a upravo ,,bratu“ smestiše.
Bane je bio najmladji u toj kriminalnoj grupi, bio je pametaniji od ostalih članova. Nikada nije gubio ali nije ni preterivao birajući sredstva do samoga cilja. Medjutim i najboljima se desi propust, kiks..
Bane je trenutno smešten iza rešetaka zbog dilovanja nedozvoljenim, ilegalnim supstancama. U dogovoru sa svojim društvom, trebalo je svako svakome da čuva ledja; da nikada se niko ne ,,izlaje“ pred murijom; da svi ćute i tajne nose u grob.
Medjutim, prvi koga su se dočepali likovi iz murije je odmah progovorio. Nije mu bilo ni zaprećeno, niti su mu batine spomenute, niti je bilo bilo kakvog iniciranja na istinu. Jova Žabac se odmah izlanuo. Ali veoma lukavo, znajući da je Bane najmladji i da nema nikoga iza sebe sem njihove grupe, odlučio se da njega za sve optuži. Tako je policija došla po Baneta i odvela ga.
Bane inače živi samo sa ocem, na farmi. Imali su svoju farmu, životinje na njoj ali i jednu veliku baštu. Ta bašta je bila tako velika da je uvek bilo potrebno par ljudi da bi se sve od poslova obavilo radeći na njoj. Medjutim najviše je voleo Bane da ,,potegne“ sa ocem i da samo njih dvojica rade. Iako je bio uglavnom poštedjivan sa očeve strane.
Kada je otac čuo za Baneta da je u policijskoj stanici nije mogao da veruje. Onda mu je saopšteno i da je smešten u ćeliju, pa da će ići na sudjenje, pa da iza sebe ima bandu.. I kojim se poslovima sve bavio.. Otac se začudio jako. Nije bio razočaran jer je donekle verovao da nije sve to Banetovo maslo.
Obilazio ga je redovno. Pokušavao je da pronadje nekoga ko bi Banetu pomogao i izvukao ga iz zatvora. Ali bezuspešno..
Uglavnom su posete bile dozvoljene do nekog perioda, a onda su samo pisma bila dozvoljena. Posete su se ukidale. Otac je redovno pisao Banetu, a Bane je isto tako odgovarao njemu.
Jedno pismo je uzburkalo policiju toliko da ih je sve diglo na noge. Da su angažovali sve moguće ljude i otišli u kuću Baneta Krilca. Naime, otac mu je pisao o svemu što se dešavalo. Kada je ponestajalo informacija bitnih, otac je pisao o svemu što mu je davalo nadu da je makar putem pisma bliži sinu. Jednog dana u pismu je napisao kako je bašta u velikom problemu. Da treba da se izrilja i zasadi novo povrće; da on to ne može sam. Ali naglasio je otac, da zbog Baneta ne želi nikoga da zaposli jer zna da Bane to ne voli. Već planira da sam sve irilja.
Banetu je bilo jako žao oca. Nije mogao da mu pomogne jer je u zatvoru. A da zaposli njegov otac ljude, ne dolazi u obzir. S toga, Bane je došao na jednu ideju.
Napisao je sledeće pismo:
,,Tata, žao mi je što sam ovoliko zabrljao. Što nisam tu, a tako bihi želeo da ti pomognem. Slušaj sad, ne bih da zoveš bilo koga da ti pomaže oko bašte. Niti da ti radiš sam na njom. Naime, tu sam zakopao silno oružje. S toga ne bih voleo da ti radiš to. Neka, ostavi tako.. Dok se ne vratim.“
Policija, naravno svako pismo dobro pročita. Bilo to dolazno ili odlazno. Ali se uvek sve proveri. Tako da su se uputili ka Banetovoj farmi. Pretražili su i nebo i zemlju, baštu su celu prekopali i pse su vodili sa sobom. Sprave za otkrivanje oružja da ne nabrajam više.. Jasno je. Medjutim, ništa nisu pronašli.
Sud je ponovo sazvao sudjenje povodom Banetovog slučaja. Prisustvovao je otac. I kada je sudija upitao Baneta: ,,Recite nam, zašto ste rekli da oružje leži zakopano u bašti? Mnogi su radili na tom delu i ništa pronašli nisu.“
Bane je rekao: ,,Časni sude, sudijo, ko neće nadje izgovor. Ko hoće, nadje način! A mom ocu je moja pomoć bila potrebna. Izvinite što sam slagao, ali je zemlja sada u dobrom stanju i samo je potrebno povrće zasaditi. Oružje ne posedujem, ali ću svoju kaznu odslužiti časno.“
Sudija je ustao i tapšao Banetu, dok su se policajci čudili kao i njihovi nadredjeni. Bili su ogorčeni i ljuti. Bane je nakon odslužene kazne pušten na slobodu. Nije ostao u kontaktu ni sa kim iz svoje ,,grupe“ ali je nastavio da živi na farmi. Pomagajući ocu i tražeći posao da upotpuni svoj doprinos za prihode.
