Ti znaš koliko te vole
ruke koje ne mogu noćas da te taknu.
Svira vetar snežnu sonatu i roj pahulja sipa
Niz bele trotoare.
Tako bih hteo da te skrijem pod jaknu
Dok hladnoća rumene obraze štipa.
Nedostajanja užasno bole
I nestaju u noći poput pare.
Ti znaš koliko te hoće
Usne koje ne mogu da te piju.
Nebo slika najlepšu sliku i pokriva belinom
Naše male snove.
Ko čarobnjak pretvaram te u poeziju
I grejem čudnom vrelinom.
Čežnja se intivizira od samoće
Kad te sećanje prizove.
Ti znaš koliko te patim
I živim da vreme sa zimom zgasne.
Čuj kako pahulje šušte i kako tamu seku
Ko sečivo koje mi srce reže.
Suština nije da te vratim
Već čuvam od požude strasne
I odživim u svom malom veku
Ma koliko da nas nit ljubavi veže.
