Dani prolaze, ređaju se. Samim tim dolazi kraj školske godine.
Sećam se 01. septembra 2010. godine kada smo polazili prvi razred. Mislili smo da će nam biti mnogo teško, ali nije. Od tog trenutka i od tog prvog razreda mi imamo dve majke. Jednu kući, a jednu u školi; Obe nas paze, neguju, a nestašluke praštaju. Sećam se prvog časa matematike i srpskog kada nas je naša učiteljica naučila slova, sabiranje i oduzimanje. Početkom drugog razreda roditelji su se umešali u tu dečiju zabavu i pričali razne priče kako bi mi samo učili. Tih dana nije bilo mnogo zabave, samo učenje i ništa više, ali taj trud se isplatio. Bili smo odlični đaci na kraju godine. Za vreme raspusta ista priča. Obnavljanje gradiva, objašnjavanje zadataka, propitivanje, ali zabave nigde i druženja nigde nije bilo. U trećem razredu bilo je i zabave i učenja. Izlazili smo napolje, družili se u školi, a na kraju uzmemo knjige i obnavljamo gradivo, a ponekad čitamo novo. Veselili smo se i igrali, zabavljali i družili. Postajali smo zreliji i više su nas zanimale zabavne priče. Od tih dana, za nas nama ničeg drugog sem knjiga u šakama. Ovih školskih dana prave se nestašluci i poneka glupost, a učiteljica to oprašta jer je ipak ovo naša zadnja godina sa njom. Naša učiteljica je zrela i pažljivo zna da se našali i zbog toga je mi mnogo volimo. Kada pogledam i pomislim da ćemo sad u peti razred oči mi zasuze, jer čeka nas rastanak.
Ta pomisao daje mi snagu i volju da se strpim i uživam u ove četiri divno provedene godine sa učiteljicom.
Autor: Miona Jovanović
odeljenje: IV3
Osnovna Škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Biljana Nikić
