U utorak 25. decembra u 20 časova u Bitef Teatru održaće se prva repriza plesno-dokumentarističke predstave „Telo pamti“. Predstava je proizašla iz istraživanja o nastajanju i stvaranju savremenog plesnog izraza kod nas, kroz susret igrača različitih generacija, najstarijih igrača savremene igre Natalije Đorđević (94), Jelice Golubović (93), Jovice Despotović (87) i Dubravke Maletić (79) i najmlađih igrača, Sare Tasić, Helena Ćelap, Jovane Mihić i Nemanje Boškovića, koji se potpisuju kao ko-autori koreografija.
Predstava je nastala u produkciji Hleb Teatra i Umetničke Utopije, a režiju i dramaturgiju potpisuje Sanja Krsmanović Tasić.
– Osnovna reč koja definiše proces rada na predstavi „Telo pamti“ je susret. Susret između najstarijih igračica i igrača Smiljane Mandukić, koji su igrali i stvarali četrdesetih, pedesetih, šezdesetih, neki čak do osamdesetih godina prošlog veka i najmlađih igrača savremene igre, nekih rođenih u 21 veku. Ovo je susret između koreografija Smiljane Mandukić, mog koreografskog divajzing rukopisa i tehnika i senzibiliteta rada novih generacija igrača i nadarenih mladih koreografa. Ovo je predstava o ljubavi i strasti prema igri, o lepotama i teškoćama rada u ovoj oblasti, o važnosti života sa smislom i neumitno, o mladosti i starosti. Ovo je predstava o nama – kaže Sanja Krsmanović Tasić.
Radeći na ovoj preedstavi, učesnici su izrazili sledeće misli:
– Sloboda je prvo osećanje koje mi ples pruža.
– Kada plešem, ja sam svoj.
– Osoba svesna sebe je tu i za druge.
– Igra mi je potreba jednaka potrebi za vazduhom.
– Kada igram, osećam se kao ronilac koji nakon dugog držanja daha pod vodom, najzad izađe na površinu i prodiše.
