Tebi,
da baš tebi,
koji si mi bliži
od razuma,
koji si rečitiji
od svih
neizgovorenih reči,
koji si ludilo
i ovog bdijećeg
nadanja,
koji umeš
– tišinom
da me razumeš,
koji mi veruješ
da i ovom daljinom
znam
da te
budna
i ove noći,
kao i svake prethodne
pa i buduće
dosanjam ludilom nadanja.