Tvoje oči,
bistro plavetnilo mora,
ogleda se u tamnim
dubinama njihovim…
Jezera duge prelamaju palete boja
svetlosti koja slika nemiran duh
očiju, što plamte i lutaju kao tigrići,
istražuju, gube se, između
pohote i želja,
ti mali biseri dragi,
što kradu ljubavi usputne,
ispisuju stranice recki…
Bila jednom…
Još jedna u nizu i tako
redom. Iz dana u dan,
nevaljale oči igraju svoju igru, svaka
žrtva im postaje probni balon,
kliker zamenjen narednim,
odbačen,
pa nastavak prosleđen…
A žele te mnoge,
svaka bi da prodre
u dubinu očiju modrih,
da osete draži i zagreju taštinu,
a ti znaš koliko koja od njih vredi i
samo bi da se poigraš malo…
Tu zadržavanja nema…
Produžiš bez pardona,
ti dileme nemaš…
Ideš tamo gde te sigurna ruka
čeka, topao zagrljaj i ljubav meka.
