Dovoljno je da jednom usnim..
Nedodir, odsustvo blizine, samo pogled, bez riječi.
Slike duše koje se provuku u snovima dok um još spava.
Istreniran da odvoji pametno od glupog.
Bitno od suvišnog.
Razloge za i protiv.
Dovoljno da zatruje krv poljupcem starog demona, koji tako divno miriše.
Utopi mi dan u tuge za koje znam da će je sutrašnje jutro pojesti.
Variti danima. Vratiti je kroz dušu u neki novi san. I početi novi krug nedostajanja.
Razloga … zašto da ne.
Pitanja … zašto još uvijek.
Bez odgovora … zašto baš meni.
