Kada skinem sve sa sebe
i budem potpuno naga-
ugasi svetlo, neka nas pokrije tama.
Dodiruj me po telu
i čitaj mi stihove moje kože.
Da, verovao ili ne,
i tu poezija da stane može!
U svakom naboru,
svakoj bori,
u svakom dodiru
i svakom uzdahu-
svuda su ispisani stihovi.
Čitaj me u tami,
pod obasjajem
ulične i mesečeve svetlosti.
Ako upališ svetlo
stihovi će nestati.
Videćeš samo moje telo,
ne tako lepu boru na čelu,
ožiljak sa leve strane,
iskrivljen nokat od potpetica.
Pod prstima se sve to drugačije oseća.
Ne gledaj me kao stvar
koju sam skinula sa sebe.
Upijaj svaki deo mene,
kao što upijaš atom kiseonika
i nosi me svuda sa sobom.
U prošle trenutke i buduće.
U pobede i poraze.
U oluje i mirne talase.
Oseti na jagodicama
vrelinu mog tela
i neka te one greju
kada dođe jesen.
Kada skinem sve sa sebe
i budem potpuno naga-
ugasi svetlo, neka nas pokrije tama.
Dodiruj me po telu i preslišaj se
da li si upamtio svaki deo mene.
Kada upamtiš svaku tačku,
to znači da sam postala deo tebe.
Tada upali svetlo.
