Mrzim bez tebe svaki trenutak.
Mrzim što nemam sa tobom neki kutak
gde ćemo da se sakrijemo da svet stane,
da sve ono ružno oko nas prestane.
Mrzim kada provodim bez tebe vreme,
moja krhka leđa ne mogu da podnesu tako teško breme.
Mrzim što nas obaveze gaze…
Što ne može sve na kratko da utihne, da me tvoji prsti duže maze.
Mrzim što mi je bez tebe sve sivo i prazno.
Stalno te negde čekam, a tebe nema… Moje bezobrazno.
Mrzim kada ne znam kako ti tačno izgleda dan.
Gde si, sa kim, da li si sam kada kažeš da si sam?
Mrzim što ne mogu da čujem dok spavaš kako dišeš,
što ne znam kako ujutru mirišeš.
Mrzim što vreme bez tebe sporo teče,
što mi ljudi govore da sigurno nisi sam svako veče.
Mrzim što samo tebi mogu verovati slepo,
ali volim što se kraj tebe osećam spokojno i lepo.
Mrzim što nikako glad za tobom ne mogu da utolim,
ali volim što te mnogo volim.
