Tanja Radivojević: Mogli smo

Još uvek se moji snovi zasnivaju na trenutke sa tobom.
Poželim da zauvek ostanem u njima,
dok ne raščistim sama sa sobom.
Volela bih da može svaki moj san da se snima
da ti pošaljem da gledaš i ti
šta smo zapravo sve mogli da budemo mi.
Mogli smo, recimo, da gledamo zajedno omiljene filmove,
da ponekad slušaš neke moje nervne slomove-
-o tome kad ti napišem pesmu
a ti je ne pohvališ onako kako sam zamislila u svojoj glavi.
Pa u ljutnji se zapitam da li si ti uopšte onaj pravi?
Mogao si da mi sviraš noću d-mol na nekoj, staroj dotrajaloj, gitari.
Onda ti kažem da ipak hoću da šetamo bosi po tek pokošenoj travi.
Mogla sam više da ćutim,
malo manje da se bespotrebno ljutim.
Mogao, mogla, mogli smo,
ali nismo.
Dan se polako bliži noći.
Nestrpljivo čekam,
jer znam da ćeš mi u san doći.