Taghrid Bou Merhi libanska pesnikinja, pisac, prevodilac.
Nastavnik arapskog za govornike kojima nije maternji jezik. Živi u Brazilu. Ima diplomu prava. Trener razvoja u udruženju SAWA za razvoj. Urednik elektronskih novina AL-ARABE TODAY (ogranak u Libanu) i časopisa RAINBOW. Tečno govori arapski (maternji jezik), francuski, engleski, portugalski, italijanski i španski.
Član tima: Prevodioci BEZ GRANICA na portugalski i italijanski.
Odgovorna za odeljenje za prevođenje u časopisima AGAREED LITERARY i AL-LAILaK.
Objavila je 4 zbirke poezije. Njene pesme su objavljene u brojnim međunarodnim antologijama. Učesnica je brojnih međunarodnih pesničkih festivala na kojima je za svoju poeziju dobijala nagrade i priznanja.
Prevela 8 knjiga arapskih i hinduističkih pesnika. Njene pesme su prevedene na 20 jezika.
Autor intervjua: Valentina Novković
V.N: Libanska ste pesnikinja, književnica i prevoditeljka, da li se sećate prve knjige koju ste pročitali?
T. B. M: Prvo bih želela da Vam se zahvalim na ovom intervjuu. Tako sam srećna i počastvovana. Još se sećam prve knjige koju sam pročitala. Imalao sam oko deset godina kada mi je ujak pokazao svoju biblioteku. To je bilo blago kojem sam se vraćala sa strašću i radošću. Možda bi bilo iznenađujuće znati da je prva knjiga koju sam pročitala bila „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agate Kristi. Takve priče su me fascinirale zbog tajni, misterije i neizvesnosti.
V.N: Kako biste opisali svoje detinjstvo, da li postoji razlika u vaspitanju ženske i muške dece i da li ste ikada pisali o tome?
T. B. M: Moje detinjstvo je bilo lepo, puno ljubavi i nežnosti. Nisam osećala nikakvu razliku u vaspitanju dok sam bio mlada, jer još uvek mnogo toga nisam znala. Kada sam napunila deset godina, počela sam da primećujem razliku u našem vaspitanju jer mi je, kao osobi ženskoj pola, bilo zabranjeno da radim mnoge stvari koje mogu da urade muškarci mojih godina. Bilo je jednostavnih stvari, ali društvo ih nije odobravalo ili je smatralo da je sramotno da žena radi ili učestvuje u njima. Ova pravila negativno utiču na mladu ženu koja nema iskustvo i tek upoznaje svet.
V.N: Možda jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji pisac iz Libana, je Halil Džubran koji je napisao da „napredak nije u poboljšanju onoga što jeste, već u napredovanju ka onome što će biti“. Živimo u vremenu poremećenih vrednosti koje je neophodno da bi čovek povratio svoju duhovnu ravnotežu?
T. B.M: Naš savremeni život karakteriše napetost, hitnost i umor bez pravih pauza za vraćanje energije duši i uspostavljanje ravnoteže uma i udobnosti tela. Psihološki pritisci su brojni, a održavanje ravnoteže između posla i ličnog života postao je težak zadatak. Stoga se moraju postaviti jasne granice za brigu o sebi kako bi se postigla željena ravnoteža između posla i ličnog života.
Ravnoteža je tajna ljudskog uspeha i razlikovanja. Kombinacija idealizma i realizma je gorivo kroz koje se ispravljaju životne stvari. U suprotnom nastavak postaje nemoguć…
Smatra se da je duhovna energija ona sila koja podržava i održava naše misli, odluke i naše psihološke aktivnosti.Postavljanjem granica, mi ćemo se brinuti o sebi tako što ćemo procenjivati prioritete, tražiti pomoć od porodice i prijatelja da pronađemo rešenja za naše brige, zdravo ćemo da se hranimo, opuštamo, dovoljno spavamo i vežbamo.
Takođe, volontiranje da bi se pomoglo manje srećnim, poboljšava naše odnose sa drugima i daje nam osećaj zadovoljstva da vodimo bolji život. Najvažnije je da u našim životima smanjimo stres i zatražimo pomoć od porodice ili prijatelja u koje verujemo da će nam pomoći da nosimo neke od odgovornosti. A kada je potrebno, potražiti stručnu pomoć za mentalno zdravlje ako naši životi postanu haotični do te mere da ne možemo da ih kontrolišemo.
V.N: Diplomirani ste pravnik, u kojoj meri se pravo i književnost prepliću u Vašem životu? „Tiraniju nametnutu duši gnevom, ili strahom, ili požudom, ili bolom, ili zavišću, ili željom, ja generalno nazivam „nepravdom“, pisao je Platon. Kako se boriti protiv nepravde?
T.B.M: Rat me je naterao da napustim svoju domovinu i studije i emigriram u Italiju.
Tada su me život, odgovornosti i okolnosti naterale da se sa porodicom iznova selim sa jednog mesta na drugo. Nisam mogla da završim studije prava i da dobijem licencu do pre 4 godine. Sada radim na dobijanju licence za prevođenje. Ne vidim nikakvu kontradikciju između studija prava i poezije i književnosti. Prava mi omogućavaju da poboljšam svoj život profesionalno, a književnost je ishrana moje duše i srca.Mnogo je oblika nepravde koje čini čovek. To može biti nepravda prema njemu ili prema drugima. Kada se osoba suoči sa nekom vrstom nepravde, mora pokušati da obuzda osećaj ljutnje ili samosažaljenja. Negativne emocije će mu oduzeti sposobnost da uživa u životu.
Da bi se oslobodio takvog stanja i poboljšao svoje mentalno zdravlje, bolje je da potraži metode lečenja koje će pomoći da prevaziđe negativnost i kontroliše bes.
Može da se suoči sa svojim antagonistom i spreči ga da ga ponovo zlostavlja govoreći mu kako to utiče na njega. Što duže neko izbegava da se bavi problemom, to ga duže boli i teže ga je lečiti.Čak i ako neko nije u stanju da se direktno nosi sa problemom, može zatražiti pomoć od autoriteta da zaustavi ugnjetavača, kao i da pronađe profesionalni tretman kako bi naučio kako da se nosi sa takvim situacijama u budućnosti i da poboljša svoje mentalno stanje kako bi mogao normalno da nastavi sa svojim životom.
V.N: Zašto su umetnost i književnost važne za društvo? Mogu li da promene svet?
T. B. M: U svakoj eri ponovo se postavlja pitanje o prirodi književnosti i umetnosti i njihovim estetskim komponentama. Postavlja se i pitanje o položaju koji one zauzimaju u odnosu na druge oblike znanja i o ulozi koju imaju kod pojedinaca ili društva.
Od davnina, književnost i umetnost su bili izraz života. Daju nam prozore da učimo o različitim kulturama i tuđim iskustvima u životu iz drugačije perspektive kojoj još nismo bili izloženi. Ponekad je to izlaz gde možemo da vidimo odraze naših snova i osećanja.Verujem da i književnost i umetnost karakteriše sposobnost da promenimo svoj pravac. Oni mogu predstaviti objektivne istine sa snagom osećanja koja nas mogu odvesti u novi svet gde možemo da sanjamo, razmišljamo ili patimo. Snažna kreativnost avanture, bilo kroz književnost ili umetnost, daruju otkrića koja osvetljavaju sebe na različitim nivoima i samospoznaju.
Svi književni žanrovi imaju neograničene mogućnosti da istraže egzistencijalna pitanja, ego, ljudsko ja i probleme koji truju odnose ljudi u društvu. Stoga, uloga književnosti i umetnosti prevazilazi jednostavne afekte u životu pojedinca ili grupe do većeg uticaja u naukama kao što su antropologija, etnologija, sociologija i istorija. Oni mogu imati isceliteljski uticaj kako na pojedince tako i na društvo da se zaleče i oporave nakon svih lomova koji ih neprestano pogađaju.
V.N: Urednik ste elektronskih novina AL-ARABE TODAY (ogranak u Libanu) i RAINBOW. Koje tendencije uočavate kada je u pitanju savremena književnost? Postoji li razlika između književnika i književnica kada su u pitanju teme o kojima pišu? Zašto je važno da pisci širom sveta sarađuju, šta to obogaćuje?
T.B.M: Savremena književnost se definiše kao ona u kojoj živimo u svom vremenu i postojimo u njegovoj senci. Savremena arapska književnost bila je i ostaje pod uticajem zapadnih kultura kao rezultat direktnog ili indirektnog kontakta sa zapadom. Mnogo je karakteristika koje definišu savremenu književnost. Najvažnije od svega je izlaganje raznim vrstama literature zbog naučnih misija.
Odličan primer je veliki pisac Taha Husein, jedan od pionira škole otvorenosti za zapadnu kulturu. Studirao je na Univerzitetu Sorbona u Parizu koji je imao veliki uticaj na promenu njegovih pogleda i razmišljanja. Postao je glavni predstavnik Škole oslobođenja, građanskog razvoja i društvene otvorenosti.
Humanizam se u savremenoj književnosti manifestovao zbog nesreća i pada mnogih mučenika. Tako je književnost postala oruđe da se izrazi ugnjetavanje kojem je čovek izložen i da se zahteva da se prema njemu postupa kao prema ljudskom biću, bez obzira na njegovu boju kože, pol ili veru.
Književnost se takođe koristi kao vapaj i poziv društvu da se uzdigne na svim nivoima znanja, bilo da je reč o naučnim, kulturnim, društvenim i političkim.
V.N: O kojim temama najčešće pišete? Da li se položaj žena poboljšao u odnosu na prošlost, koje mogućnosti se sada nude ženama u književnosti i drugim oblastima delatnosti?
T. B.M: U stvarnosti ne postoji jaz između onoga što su napisali pesnici ili pesnikinje.
Olovka izražava i istražuje skoro iste teme, brige i snove. Možda postoji više mogućnosti za pesnike da stvaraju, objavljuju i postanu poznatiji u javnosti od pesnikinja.
Pišem o čežnji jer živim daleko od porodice i zavičaja. Ovo razdvajanje je duboko uticalo i ostavilo traga na mojoj duši i na mojim rečima. Prva knjiga poezije koju sam objavio zvala se „Pesme čežnje“.Pišem o miru u svetu, onom koji tako očajnički želimo.
Pišem i o ljubavi, ružama i mirisima.
Pišem o svom ocu, svojoj majci i svojoj zemlji.
Pišem o zaboravljenim snovima, izgubljenom smehu iz detinjstva i nadama ljudi.
Kao što sam već pomenula, književnice i pesnikinje, iako su trenutno snažno prisutne u svetu književnosti i poeziji, još uvek nisu dobile priliku da svoju kreativnost predstave svetu ili da je osvetle kao njihova muške kolege.
V.N: Preveli ste veliki broj autora na arapski, šta je najvažnije kod prevođenja, ako se imaju u vidu kulturološke razlike među narodima?
T. B. M: „Ako postoji 7.000 jezika, ima 7.000 različitih univerzuma“, kaže Lira Rudocki, „svaki od njih sledi drugačije zakone i različite obrasce, samo zato što postoji drugačiji jezik“. Dakle, jezik utiče na neki način i taj uticaj nas poziva da razmislimo o tome kako nas jezik povezuje sa ljudima kako bismo mogli da učimo o njihovoj kulturi. Prevod, jezik lepote i ljubavi, koji spaja ljude, mi to osećamo sa strašću nektara srca i mirisa duše.
Poezija je karakteristika ljubavi, ljubavi koja grli žedne lepote i mira, tako da se rečnik sjedinjuje u univerzalnu muziku, između mašte i snova, u svakom zvuku, pokretu i dahu…
Dakle, prevod je umetnost, znanje i lepota. To je veza između kultura i kreativnosti koja igra između jezika zemlje i naroda, pa su prevodilački radovi magične simfonije sa jedinstvenom kosmičkom orijentacijom.Tokom prevođenja oslobađam svoju dušu i puštam je da se stopi u duh pesme. Stoga, ponekad, prevod ne može biti doslovan u smislu reč po reč ili rečenicu po rečenicu. Prevodim sa razumevanjem i znanjem bez odstupanja od teme i rad iznova ispisujem s ljubavlju.
V. N: Šta je po vašem mišljenju smisao života?
T. B. M: Šta je život? Veoma je teško to definisati rečima. Život je postojanje. To je drvo ljubavi na kojem možemo rasti visoko i zdravo dok ne stignemo do bezgraničnog neba. To je skraćivanje udaljenosti i ostvarenja snova. Život je poput male pčelinje proslave svog kratkog postojanja tako što naporno radi uzimajući nektar cveća i proizvodi zlatnu magičnu tečnost kako bi drugi mogli imati koristi od toga. Za mene je život da volim i da dajem bezuslovno.
Želela bih da se zahvalim svima koji su posvetili svoje vreme služenju i obogaćivanju sveta intelekta, poezije i književnosti ne čekajući bilo kakvu nadoknadu.
Hvala Vam od srca, draga Valentina, na ovoj prilici da se moj glas čuje. Duboko sam počastvovana i zahvalna.
