ž. a. r.
TROLOVI
ne pipaj golom rukom
Cinkaroš, druker, jad i beda, nečoek, ameba, organizam, „ono“ , živinče…
Kako nazvati sve ove primerke ljudskog roda koji maskirani i skriveni, otvorenih očiju i načuljenih ušiju, prisluškuju, pamte, pišu i „ nose tamo gde treba“. Šumski ljudi zalutali na asfalt i kaldrmu.
Za to su neki plaćeni, neki rade iz „ljubavi“, neki iz mržnje, neki moraju.
Ništa Čoek sedi kraj vas, pored ili iza, i piše, snima, ćuti, pamti. Pravi se da je nešto drugo, da nije tu, da se zamislio, a zna se šta je. Preskoči ga i zaobiđi, to se rukom ne dira. Uvek ih je bilo i biće. U kancelariji, firmi, kafani, ulici, u prolazu. Šumski čovek. Trol. Jeti. Taj i taj. Ni po čemu, što se tiče spoljnog izgleda, drugačiji. A po svemu ostalom, iznutra, od normalnih ljudi drugačiji.
Šta je zaista u glavi tog otpada? Zbog njih su nevini robijali, streljani, lomili kamen na Sv. Grguru, gubili glave, porodice, imena, čast.
Zbog tih i takvih crva, gmazova, časni ljudi su vavijek stradavali. A oni, skriveni tamom, crnilom sopstvene duše, žive u svojim teskobnim umovima, ušuškani u svojim septičkim, vakumiranim jazbinama, žive ko žižak u parketu, mahovina na kamenu, kamen na dnu reke, glista u mulju, bez razloga i bez potrebe, tek da bi naneli nekome zlo i ocrneli one koji su od nekoga određeni za linč.
Onda, kada vidite ko su, pomislite prvo da ih treba obrisati metlom i baciti u kontejner, pomislite treba ih lečiti, pomoći im, a onda, brzo, shvatite da ne treba ništa sa njima raditi. Ima neko gore, iznad svih nas, koji je odredio da tako treba da bude, da treba da postoji i noć i dan i crno i belo i da će taj, gore, jednoga dana, kada dođe vreme, sve da poravna, sredi i dovede u sklad. Da ipak neće dozvoliti njihovom okotu da se suviše namnoži i ugrozi ravnotežu višeg smisla i pravde.
Sve izgleda ima svoj razlog pa i ti cinkaroši, jajare, drukeri, šlajferi, denuncijanti. Zašto? Nije nam baš sve dato da znamo. Ali verovatno da nekima budu primer, nekima opomena, nekima iskušenje. Kako bi znali za dobro da toga i takvih nema?
Ne dirajte ih. Neka se raduju jedni drugima.
Ravnoteža, to je ono što nas održava na tankoj liniji između ovog i onog sveta, ravnoteža dobra i zla, crnog i belog, svetla i tame.
Njima ne treba kazna. Dovoljno su sami sebi.
