„Svitanje u Arzamasu“ – knjiga poezije Katarine Boljević

Međunarodno udruženje književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano“ objavilo je knjigu poezije „Svitanje u Arzamasu“ pjesnikinje Katarine Boljević.

Ovo je njena prva knjiga. Recenziju ove jedinstvene knjige napisao je poznati književnik, književni kritičar i teoretičar književnosti Slobodan B. Đurović, u kojoj, između ostalog, kaže: „Krunski pesmotvor vascele zbirke je antologijska pesma ‘Gnijezdo’, koja je topli, srceparajući omaž njenim roditeljima i njihovoj brizi za lastaviće, koje su pod njinom strehom svijali gnezdo, pa netragom iščezli, da bi se opet, božjim proviđenjem vratili, na radost ukućana. Stiče se utisak da je neka višnja milost nadahnula svaku reč te pesme i da malo šta duguje prizemnim treperenjima – kao što je Hendl tvrdio da skladajući oratorij Mesiju nije imao oset da je na zemlji, tako imamo utisak da je ova pesma iznedrena uplivom anđelskih pojaca, iz povisočja. Na radost smrtnika da su takve brojanice milosti pod kapom nebeskom još uvek moguće. Pa zar u osnovi imena naše poetese nije reč katarza – što je moralno uzdizanje i čišćenje duše nad svim telesnim prljavštinama i strastima. Čitanje ove zbirke vraća nas nama samima al’ boljima, u vilajet porodične okućnice, ljubavi što opstaje uprkos ranama, veri što se ne gasi, zgasnućem lampiona zemnih, pošto ti isti, ali stoput svetlucaviji obitavaju u tamnici nedara, što se rastamničuje po smrti…“

Dr. Mevlida Đuvić, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, kao još jedan recenzent ove knjige, kaže: „Iskrenost u odnosu prema sebi i drugima plijeni iz stihova i uspostavlja poetski svet rehabilitirajuće jednostavnosti, koja nije jednostavnost stihova, misli ili osećanja iskazanih u pesmi, nego je proizvod onoga što bi se kolokvijalno dalo nazvati biti ‘načisto’ sa sobom i vlastitim bivanjem u svetu. Iz toga niče mir i strpljenje ‘blago za nas ljude’ (Boljević). Poezija Katarine Boljević pravi inverziju vrednosti u vremenu u kojem nastaje, vraća nas na postavke koje smo davno potisnuli, a prema kojima čovek nije samo biće ambicije, taktike i velike strategije već i mogućnosti delovanja iz ljubavi i dobra, brižnosti prema naspramnom čoveku. Zaroniti u sebe sama i testirati hrabrost, snagu i sve ono što čoveka čini čovekom, razgrađivati se u suočenju sa vlastitim granicama i otvarati prema svetu u iskrenom, rasterećenom nastojanju komunikacije s drugim, put je koji oslobađa i uravnotežuje jer ‘samo tako vrijedi, sve ostalo pojede rđa, sopstvena’ (Boljević). U susretu s ovom zbirkom, čitalac se istovremeno susreće s mudrošću čistog srca, baš kao što stihovi vele, i upravo takva mudrost jeste smisao za koju se čitalac želi privezati i u kojoj želi na tren počinuti.“

Korice i ilustracije knjige uradila je umjetnica Marija Maja Dujović.

„Nekazano se okitilo još jednom knjigom čiste i lijepe poezije. Ovog puta, Katarina Boljević nas je obradovala svojim osobenim i iskrenim stihovima što potvrđuju kritike eminentnih kritičara, naših savremenika. Posebno raduje činjenica što njena prva knjiga odiše pjesničkom zrelošću i traganjem za onim zlatnim stihom koji sadrži čistoću, istinu i pravdu. Nudi nam neke skoro zaboravljene pojmove i reči i upućuje na najveću vrednost savremenog doba, a to je porodica. Odvojenost porodice, koju poistovećuje sa dalekim Arzamasom i hladnim svitanjima, koja predstavlja sjajnu sveću, sveću vodilju, pretočila je u sjajan stih: ‘Kad upališ sveću / tad i užas arzamaske noći / manje strašan postaje / odjednom, to malo titravo svetlo / moliš da do danjeg svetla traje.'“ – reči su Labuda N. Lončara, predsednika Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umetnika i ujedno urednika ovog izdanja.