Ono što je zahvalno u Večnom gradu jeste da, ukoliko vam se smeštaj nalazi u centru, svuda možete da stignete peške. Sve ono što se najčešće obilazi i što bi eventualni radoznali posetilac imao želju da vidi, blizu je jedno drugome. Izgrađena je i podzemna železnica, ali sa svega tri linije. Nekada ćete više vremena potrošiti dok se spustite do metroa i za njega kupite kartu nego ono koje ćete potrošiti na pešačenje.
Prelazimo preko jednog od poznatih rimskih trgova – Piazza della Repubblica (Trg Republike). Jednim delom graniči se sa Dioklecijanovim termama i ostacima crkve Santa Maria degli Angeli e dei Martiri. Njegov centralni deo zauzima ogromna fontana Najada – nimfi zaštitnica reka, jezera, okeana i podzemnih voda.
Piazza della Repubblica, galerija i forum
Nastavljamo šetnju ka Mojsijevoj fontani. Usput konstantno zastajemo. “Samo još jedna fotografija”, ja uobičajeno komplikujem stvar. Ne mogu… na sve strane je lepota… ne, ne samo lepota, to suviše prozaično zvuči. Ko bi uvredio Rim nazvavši ga prosto lepim? O njegovim čarima se ne razgovara, njih pojedinac može samo da upija…
Mojsijeva fontana je tek jedna od čak 300 koliko ih ima u ovom gradu. Poznata je i kao Fontana dellꞌAcqua Felice, a podignuta je da bi Kvirinal, deo grada u kome se nalazi, dobio pijaću vodu. Često osporavana zbog nezgrapnog Mojsija koji je prema kritičarima, verovatno razmaženim onim najlepšim – Mikelanđelovim Mojsijem, proglašen za smešnog i zdepastog. Ova fontana je pretrpela sudbinu mnogih drugih u Rimu koje su godinama služile za kupanje ili napajanje stoke. Danas je to naravno i nepotrebno i zabranjeno, ali i dalje se dogodi da neki šašavi turista poklekne iskušenju i uleti u vodu da se rashladi ili zabavi.
Još samo malo napred i stići ćemo do novog trga. Primećujemo da su rimski vozači u stvari veoma spretni, šta god o njima pričali. Turisti šetaju podignutih glava razgledajući fasade i spomenike, ne obazirući se na prevoz i na to da li im neko trubi. Rimljani su stekli veštinu manevrisanja među gomilom prolaznika po uskim, kaldrmisanim uličicama tipičnim za njihov grad. Nemoguće je ne primetiti da su se i ovde uveliko odomaćila kola na struju. I pored sve buke i gužve, za Rim nikada ne biste rekli da je jedan od zagušljivih evropskih gradova.
Ako Rim nečim obiluje onda su to tzv. piazze (piazza – trg). Stižemo do nove, koja, ponovo, kao centralnu dekoraciju ima fontanu: Piazza Barberibni. Nosi naziv po istoimenoj baroknoj palati, u kojoj je danas smeštena galerija. Primarna dekoracija ovoga mesta je Tritonova fontana, za koju je bio angažovan veliki barokni majstor Đan Lorenco Bernini. Četiri delfina nose snažno rečno božanstvo, Tritona, u čijim rukama je školjka iz koje ističe mlaz vode. Ovo nije jedina Tritonova fontana u gradu, a budući da je Bernini bio samo jedan od velikih majstora inspirisanih legendama, ovde će uživati svako ko voli mitologiju. Ležernost koja danas vlada ovim trgom i Rimom generalno, teško bi dozvolila da se nasluti da je upravo ovaj trg nekada služio da se na njemu izlažu tela neidentifikovanih pokojnika radi prepoznavanja.
Izbijamo na glavnu gradsku piazzu, onu koja se najčešće može videti na filmovima, emisijama i naravno modnim revijama. Čuveni Španski trg odnosno Spanske stepenice, kako ga neki nazivaju, je omiljeno mesto za dnevni predah. Turisti običavaju ovde da sednu da odmore, uz kafu “za poneti”, poneku flašu vina ili nešto što je moguće pojesti na brzinu. Neretko se viđaju i prosci i zaklinjanje na večnu vernost. Naziv potiče od ambasade Španije, koja se nalazi u neposrednoj blizini. Same stepenice su izgrađene u 18. veku da bi olakšale pristup crkvi Trinita dei Monti na njihovom vrhu, a u dnu stepenica se nalazi Berninijeva fontana u bliku čamca – Barkaća. Nastala je u znak sećanja na legendu prema kojoj je na ovom mestu ostao nasukan čamac usled jednog od izlivanja reke Tibar.
Prolazimo pored divne, manirističke građevine, Vile Mediči. Podignuta je za velikog vojvodu od Toskane, Fernanda I Medičija, a danas je u vlasništvu Francuske države i u nju je smeštena Akademija. Njene predivne bašte graniče se sa parkom Borgeze u koji smo se uputili. Zvaničan naziv ovog mesta uglavnom zbunjuje: Vila Borgeze. Ime se odnosi na galeriju koja se nalazi u istoimenom parku i koja je nastala zahvaljujući privatnoj kolekciji kardinala Scipiona Borgezea. Scipion je pripadao jednoj od najmoćnijih rimskih porodica koja je iznedrila nekoliko kardinala i papa. Bio je jedan od najvećih kolekcionara Evrope i njegova zbirka je i danas jedna od najznačajnijih u Rimu. Borgezeovi su nekada posedovali čitavu teritoriju na kojoj je park smešten, a država ju je otkupila 1901. i otvorila za javnost. Osim galerije, u parku se može uživati u vožnji čamcem po jezeru, Zoo vrtu ili nekom od hramova koji ukrašavaju ovaj deo grada, recimo Dijaninom ili Asklepijevom.
Park Vila Borgeze, mapa i korisne informacije
Rešavamo da privedemo dan kraju na Narodnom trgu (Piazza del Popolo). Nekada se ovde nalazila Porta Flaminia (Porta del Popolo), glavni ulaz u grad, zamišljen da impresionira hodočasnike pri prvom susretu sa Rimom. Centralni deo trga zauzima obelisk, prebačen sa Cirkusa Maksimusa kao podsećanje na osvajanje Egipta. Južni deo trga zatvaraju dve crkve bliznakinje Santa Maria dei Miracoli i Santa Maria in Montesanto. Treća crkva, Santa Maria del Popolo, nalazi se na suprotnoj strani i dekorisana je vitražima i remek delima Karavađa i Rafaela. Prostor je dodatno dekorisan dvema fontanama: Neptunovom i fontanom boginje zaštitnice Rima. Trg je služio za javna okupljanja i egzekucije, a poslednja je obavljena 1826. godine. Sa trga se, stepenicama, može pristupiti Pinćiju, brdašcetu sa koga se pruža jedan od najlepših pogleda na grad.
Narodni trg, dodatne informacije
Uz ovaj prizor završavamo i današnji obilazak. Nastavićemo sutra, ranom zorom, da se slučajno ne dogodi da propustimo nešto u gradu ka kome vode svi putevi…
Foto i tekst: Katarina Hadži-Minić
