ДУБОКО ВЕРУЈУЋИ, АЛИ НЕКЛЕЧЕЋИ ВЕРНИК
Српска православна епархија доделила Грамату Свети Маџаревићу
Свети Маџаревићу новинару, публицисти, филмском продуценту, хуманисти, организатору културних догађаја пензионеру и још понешто, што не знамо или нисмо још приметили, човеку који живи на релацији између Крагујевца и родних Лужница и Темишвара, фебруар ове године донео је неколико значајних друштвених признања у његовом Крагујевцу, али и у његовом Темишвару.
Прво је пре две недеље на шестим по реду Данима крагујевачке књиге, у Народној библиотеци „Вук Караџић“љубитељима писане речи, у својству „Хроничара времена“, Света Маџаревић оживео сећања на својих 50 година стваралаштва и исто толико објављених књига. Насловима којима је сачувао културу нашег града Шумадије Србије и Срба у дијаспори. На Темишврској недељи православља 25. фебруара у Световазњенском саборном храму на Светој архијерској литургији епскоп будимски и администратор темишварски господин Лукијан у име Српске православне епархије Свети Маџаревићу је доделио високо епархисјко одликовање Орден II. Да не заборавимо, октобра прошле године уприличен је скуп у Свечаној сали Скупштине града посвећен Свети Маџаревићу, који су организовали Удружење писаца Крагујевца, Удружење књижевника Србије и Удружење „Ризница“. Окупили су се пријатељи, сарадници, другови, поштоваоци и то баш на дан када је Света закорачио у осму деценију живота. Сала је била пуна, а кроз десетак пригодних беседа одсликан је полувековни рад слављеника, чији рад који није окончан.
Боравећи у његовом домаћинству – етно музеју у Лужницама упознајем све његове делатности које се најбоље виде у радној соби његовог поткровља. Славски астал од десет метара опкољен је витринама пуних његових ауторских књига украшен са безбој: признања, пехара, медаља, слика и ловачких трофеја…. Детаљну биографију смо објавили у октобру за његов седамдесети рођендан у тексту „Писац и ловац који убија документарношћу” уредника Мирослава Јовановића, а новим признањима на које је поносан морамо да допунимо његов животни учинак.
Ово високо признање наше Епархије господин Маџаревић је заслужио својим несебичним трудом и радом на очвршчавању веза између Матице и српског народа у Румунији, посебно епархије Темишварске на пољу културе и уметничког ствараластва и свеукупне помоћи црквама и манастирима. Захвални за досадашњу али и будућу добру сарадњу и помоћ рекао је за вас епскоп будимски и администратор темишварски господин Лукијан приликом предаје Грамате. За себе тврдите да сте дубоко верујући, али неклечећи верник?
„У протеклих четврт века захваљујући доброј сарадњи са Србима у Румунији, лужничка „Ризница“, удружење српско – румунског пријатељства, чији сам председник остварила је 140 програма сарадње са суседном Румунијом. Од тих програма и активности преко тридесет је повезано са програмима и помоћи Епархији темишварској која има 55 цркава и пет манастира.
Све је почело деведесетих година у време ратних дешавања у БиХ и Хрватској, када су многа деца остала сирочад. Тада је основан Дом за ратну сирочад „Свети Јован Крститељ“ у Дивостину, при Шумадијској епархији, где су смештене 33 девојчице. Тада смо на позив Темишварске епархије одвели децу на летње ферије код својих вршњакиња у Стару Молдаву, Дивич и Белобрешку. Њихова брига о овој деци остала је упамћена заувек. И наредних година Темишварска епархија је помагала овој деци. Тиме је започела веома успешна сарадња „Ризнице“, као организатора ове посете, и Епархије темишварске, која годинама траје.
Од тада су организовани многи нови програми помоћи и сарадње, од даривања манастирима и црквама, писања и штампања књига, организовања бројних историјско – истраживачких скупова, приређивања годишњих изложби у Данима православља, од којих ћу споменути две: „Снови Хиландара“ Славољуба Галића Ђанија и ове године „Темишвару с љубављу“ представљање икона у дрвету рад уметника Милована Бекоње.
Редовно, сваке године, организујем по један значајан скуп или програм у оквиру Епархије темишварске, чиме доприносим сталним везама Шумадије, са српским свештенством и монаштвом у Румунији.
Чланство Удружења „Ризница“, које је из целе Србије, са седиште у Дому пријатељства у Лужницама, на просторима Румуније током протеклих година организовани су многе образовни, научни, спортски и културни сусрете, који спајају два народа али и спајају Србе са једне и друге стране Дунава. Данас преко двеста породица повезује побратимство и честе кућевне посете и сусрети.
Посебну пажњу јавности привукла су заједничка саветовања: „Заштита биодиверзитета крагујевачке котлине“, „Заштита старог градитељства“, „Очување сакралних објеката у Румунији“, „Дуално образовање – смернице будућности“ и друга. Значајан допринос овим путевима сарадње даје и Историјски архив Шумадије, презентацијом многих историјских догађаја српском живљу у Румунији. Посебну пажњу привукла је фото документациона изложба „Венчање краља Александра и принцезе Марије“. Такође наравно, сарадња ловаца ЛУ „Шумадије“ и Ловачког клуба у Новој Молдави, као и ловаца Белобрешке и Лужница, су један значајан стуб сарадње.
У издавачка делатност која је на завидном нивоу, објављене су двојезичне књиге: „Мостови пријатељства“, „Чари природе“, „Сарадња Крагујевца и Питештија“, „Српска црква у Старој Молдави“, „Ризница сећања“, „Откривање Срба“, Антологија српског песништва у Румунији и друге.
Наш српски живаљ у Румунији просто вапи за изворним музичким програмима и жељом да певачи из Србије гостују код њих. То је био и повод да већ десетак година успешно приређујемо за њих по један естрадни програм. Сећам се гостовања Радише Урошевића, у Темишвару када је запевао песму „Србијо, мајко“. Читава сала са преко две хиљаде људи устала је и у углас певала. Зато сам поносан што увек зарадујемо наш народ у Румунији као и саме Румуне. И, ово епархијско одликовање схватам као подршку мом раду и новим програмима и садржајима сарадње“, рекао је за крагујевачке новинар, публициста, филмаџија, хуманиста Света Маџаревић
ПУТНИК ЗА ИСТИНОМ
Маџаревић спаја пределе Србије са Европом
„Показивање педесет књига, десетак филмова и мноштво различитих творевина и подвижних дела Свете Маџаревића велики је културни догађај за Крагујевац и Србију и трајни докуменат у националној писаној ризници. Писање књига су његова стваралачка љубав а дружење са људима и природом, завичајем и Крагујевцом начин живота. Скоро пола века пратио сам Маџаревићево стваралаштво и о томе могу аргументовано да сведочим. Писао је за више листова дневних недељних, али и специјализованих листова, имао је ауторске емисије на Радио Крагуејевцу,али ипак своје писање највише је посветио лову. Почело је то када сам га као главни уредник Радио Крагујевца на „таласу 312” (симбол стрељаних ђака и професора) позвао да буде спољни сарадник. За први задатак поверио сам да ми донесе ширу репортажу за Дневник са значајног друштвеног скупа. Дали смо му магнетофон Ухер, који је Света загрлио као девојку, узео га је под пазух и хитро отишао на скуп. Припремио је извештај и као аутор је отпоштовао све новинарске захтеве и додао приказ контекса одвијања догађаја….. У свих педесет књига тврдим као аутор Света је стремео ширинама, висинама, трајању и интересу народа, држао се стручних захтева лепоте, добра и својих особених назора стваралачког жара. Дугогодишњи путникм за истином, добром и лепотом бележио и знатежељницима откривао стазе, своје животне стазе, стазе ловишта Србије и Румуније, путеве којима је спајао пределе Србије са Европом, проносећи наше духовне вредности и „капирајући” шта пута да нам донесе. Врли Маџаревић је склон да уздиђе све и сваког око себе и поред себе. Надахнутом реминенсценцијијом говори о знаменитим људима и има снаге да кује планове и да осветли заборављене: путеве песника, сликара филозофа Пеђе Милосављевића“, беседио је о пола века стваралаштва Свете Маџаревића новинар и публициста Живота Марковић Пушкин на Данима крагујевачке књиге, у Народној библиотеци „Вук Караџић“
