Pančevački stripari su već odavno činjenica. Činjenica fortifikovana maltene svake godine novim, raznolikim projektima, imenima, uspesima.
Samim tim, hajde da se direktno bacimo na Vladimira Nedeljkovića. Da li je tačnije nazvati ga „roker koji je ljubitelj stripa“ ili „strip autor koji je ljubitelj roka“ je još uvek vruća, ili ako ne vruća, a ono mlaka debata. Kao član nekolicine bendova (najaktivniji od njih je nesumnjivo „Zontag“) obišao je Srbiju i region i pobrao par nagrada, a ni albumi nisu izostali. Uz jedan, muzički album – „Psiho Delija“ – izašao je i istoimeni strip album. Duplo albumiranje mu, pak, nije čak ni krunski vrhunac karijere. Bavio se feljtonisanjem o istoriji pančevačkog roka, snimio dokumentarac „Helikopter na glavi“ po sopstvenoj istoimenoj knjizi o istoriji rok kulture, a uz to je i glumeo u nagrađenom filmu „Felna“. Izlagao je stripove širom Srbije i povremeno van, a isti su mu izlazili u više domaćih i stranih publikacija.
Naravno, ovaj i ovakav svestrani autor je morao da izbaci i par strip-albuma, i interesantno je pomenuti da oba dele ime i(li) prezime sa našim najvećim naučnikom, Nikolom Teslom.
Hronološki prvi objavljeni album, „Tesla, Pančevo i druge priče“ je tanacki kompendijum čiji je opis upravo onakav kakav naslov nalaže. Gro albuma odlazi upravo na srpskog velikana nauke i na rodno mesto autora. Ukratko, pančevački stripovi Nedeljkovića su sitne vinjete, crni humor u nekoliko kadrova, pretežno prožet rokenrolom sa pokojim sitnim biografskim podatkom. Naravno, najprepoznatljiviji element ovde jeste godina 1999-ta i bombardovanje. Poput mnogih strip autora iz ovog područja, Nedeljković je svoje osećaje bunta i revolta pokazao na najsuroviji i najsiroviji način – ogoljenim crtežima, svedenim na brutalni minimum zarad efektivnije poruke.
Naravno, neke od priča nisu toliko oštre i surove. Na primer, „Panč #1“ i njegov blizanac „Panč #2“ neodoljivo svojim šarmom podsećaju na Zografove „Razglednice“ i osećaju se više lično, više doživljeno, više autorski. Uz to, tu je i simpatičan segment gde je dugokosa osoba Jovan (Jovan Gvero?) predstavljena kako besno pokušava da podučava čitaoce rokenrolu.
Teslina storija je ovde ključna. Govori o razočarenju jednog čoveka u tri svoje domovine – Srbiju, Hrvatsku i Sjedinjene države. I na sve je razočaran zbog ratova i razaranja. Naravno, cela premisa je ta da Tesla putuje kroz vreme unapred, da vidi šta se dešava, i razočaran juri natrag u svoje vreme, dalje od havarije iz koje je u to doba retko ko uspeo pobeći. Emotivno i crtački, „Teslina tajna mašina“ definitivno je centar ovog albuma, što će se pokazati još i više narednim Nedeljkovićevim ostvarenjem.
„Tesla, Pančevo i druge priče“ je izašao 2006. godine pod izdavaštvom novosadskog SKC-a, kao deo njihove sada već poznate „Dirty“ edicije. Već dve godine potom izlazi, pod izdanjem Zavoda za kulturu Vojvodine, album u ful-koloru „Energy & Light: Nikola Tesla u stripu“. Glede kvaliteta štampe, za nijansu je slabiji od svog prethodnika, ali je sadržajno koherentniji, budući da je, opet, po samom naslovu tematika stripa jasna. Prva priča u ovom albumu se ponavlja iz prethodnog, samo ovaj put pod naslovom „Teslina tajna vremenska mašina“ i namesto ćirilicom napisana latinicom. Naredna priča „Evropski dani Nikole Tesle“ klasično je biografsko prepričavanje nekih od ključnih trenutaka u Teslinom životu, kao i par zanimljivosti, sve to predstavljeno u prepoznatljivom andergraund stilu Nedeljkovića. Treća priča je, pak, legenda napisana i ilustrovana u vidu klasičnih mitova o praiskonskom vremenu, a ipak prožeta lirskim jezikom i, nekarakteristično za Nedeljkovića, blaga i gotovo „vilinska“. Govori o srećnijem vremenu, vremenu kada tame nije bilo, kada su ljudi i zveri živeli u harmoniji. Vremenu koje je izgubljeno nakon odlaska jednog od dva sunca na koja je aludirano u naslovu priče. Vremenu za čiji povratak je Tesla pronašao uspešan metod, ali koji nije sproveo u delo zbog neželjenosti ljudi da mu to dozvole. Ova priča je krcata simbolizmom, kritikom ljudskosti uopšte, a podjednako funkcioniše i kao najadekvatniji mogući omaž Nikoli Tesli – čoveku koji je, i pored suvog naučnog intelekta, voleo da se upusti u maštu i umetnost i znao da ih ceni na istoj razini kao rezon.
Nedeljkovićev stil je pomalo tipičan za pančevačke alternativce – pun referenci, nebrušenih skicolikih ljudi, poigravanja sa anatomijom i prenaglašavanja udova i glava. Naravno, tu ne izostaje ni tačan i tečan socijalni komentar. Razlika se vidi u njegovim kolornim radovima. Boje su žive, iskaču, na trenutke su gotovo psihodelične. Neretko se dobije utisak neonskih znakova – nekada čak i bukvalno – udenutih u kadrove. U crno-belim radovima primetan je kontrast, najčešće tamo gde je linija znatno manje čista, ali i pored toga takvi radovi ne prevazilaze već viđeno, barem ne u toj meri kao njegovi stripovi u boji.
Nakon svega napisanog, teško je na pravi način završiti priču o Tesli, Nedeljkoviću, Pančevu… Možda zato što još uvek nije pri kraju, zbog toga što čeka nastavak. Za pank vazda pričaju da nije mrtav; iako Nedeljkovićeva kreativnost ne zalazi u pank (ili barem ne ekskluzivno), ista parola mogla bi da se primeni i kod nje. Em je odabrao tri teme koje su maltene nepresušne (naučnik, grad, muzika), em je izvukao sasvim nov način govora o njima, neretko sa preplitanjima (autor često u stripu razgovara sa Lenonom, Teslom ili nekim lokalcem; to, ili ćute zajedno). Na zadnjoj korici „Energy & Light“ albuma stoje paralelno Teslin elektromagnetni motor i jedna indijska mandala. Čitav univerzum pored čitavog Teslinog univerzuma, oba predstavljajući delić Nedeljkovićevog. Sinestezija oblika, boja, proračuna, imaginacije i snoviđenja – recept za uspeh, ili u najmanju ruku, za pamćenje.
