Ako bi se ponovo iznenada
Možda voljom Njegovom nekuda sreli
Kaži mi,
Da li bi isto od sebe hteli?
Ako bi se ponovo iznenada
Možda voljom Njegovom nekuda sreli
Kaži mi,
Da li bi to što želimo
Smeli?
Da li nam Gospod tajne darove sprema?
Jer to što Gospod nudi
U tome mane ni omaške nema
Nevin osmeh pobožnog lika
Stasita snažna ubojita slika
U zenicama oslikane tragove
Davnih vremena nosi
Kada se radi ljubavi i Boga
U boj odvažno odavalo
Kada je ljubio bližnji bližnjeg
I svako poštovao svoga
A kaži mi, kada bi se iznenada
Ponovo nekuda sreli
Da li bi prepoznali jedno
U drugome Boga?
Onog pravog istinskog milostivog duha
I koliko je sad potrebno da protekne
Reči od bezumlja do ništavnog sluha?
Spoznaje li ikada duša
Znakove časnog puta?
Javlja li se u podsveti bar jedan
Razuma glas?
Kad ostanem sama na ivici Ada,
U čemu da naslutim spas?
I svi smo tako lomljivi ništavni i slabi
Bez obzira na veličinu društveni poredak
I sloj..
Tako nepsretno u prašinu padamo
Kad iznad glava zabruji hijena otrovnih roj
I sigurno se i ti
Kao i ja pitaš…
Kuda nas to vode svetlosni drumovi?
I koliko ćemo dalje još ovako?
U borbi za lj ubav, jedino krst
Postaje sloboda..
A opet, kuda da pođeš iznemogao sam,
Na kamenoj putari prepunoj grehova
Gde svaki pokret je pogrešan, koban i nem
Praćen zebnjom bludnih smehova
Rastrzan si na četiri strane
Bolećivog sveta koji silu ne moli
Osećaš pod nogama
Kako se kolevka od zemlje tiho, lagano
Ali sigurno drobi
Tragom rođenja do velikog deteta
Koje žuriš da odgajiš u sebi
Dok pijavice nemorala
Sve brže mahnito gmižu ka tebi
Grizeći ti čednost
Gutajući tvoju veru pljuju je u prah
Al’ samo hrabri podvig poniznog
Srca što moli, moli..
Pobediće tvoj samrtni strah
