Godinama se baškari u tetkinom krevetu žuto pače. Naravno, ono nije slučajno tu. Onako žuto, meko i nežno, s nestrpljenjem očekuje dan kada će ponovo u tetkinu kuću doći specijalna gošća – devojčica Sara!
Kada se to desi, nastaje u kući posebna atmosfera. Frka! Trka! Mese se „prsti“, spremaju palačinke, peče koka – sve ono što Sara najviše voli. Kasno uveče sledi šetnja, a još kasnije – kad tetka i Sara legnu, sledi obavezna priča ( jedna, dve, ponekad i tri ) za laku noć. Međutim, jednoga dana se desilo nešto što će pače čitavog života pamtiti. Zamalo da zbog toga zauvek ode iz tetkine kuće! Evo kako je to bilo:
Jutro je…Kao i uvek, čuje se zvuk upaljenog televizora. Tetka i teča piju kafu i o nečemu se dogovaraju. Leto je, svi su prozori širom otvoreni. Nebo je vedro, da vedrije ne može biti! Sunce na horizontu obećava divan dan. Naravno, pače drema u još toplom, razmeštenom krevetu – i ne sanja šta mu se sprema! Odjednom, čuje se usisivač. „To je teča“, misli patak, a zatim čuje tetku kako ulazi u sobu. Žmirnu patak na jedno oko i vidi kako ona u rukama drži čistu posteljinu. I dalje ne reaguje, to je nešto uobičajeno, može mu biti samo lepše, spavaće u čistoj i mirisnoj posteljini.
„Ovo pače je baš zrelo za pranje“, progunđa tetka i ni pet ni šest – strpa pače u veš mašinu zajedno sa nekim ukrasnim jastučićima. Našlo se pače u mraku, ništa ne vidi! Sleđeno od straha trepće okicama i samo čuje da nešto zuji i teče…
Počela je mašina da radi, napunila se vodom, bubanj se okreće. Ha! Sve patke vole vodu, svi to znate! Opustio se patak, čak mu se i sviđaju te vratolomije: gore – dole, napred – nazad. A potom, desilo se ono najgore! Tetka je zaboravila da isključi centrifugu! Zabubnja nešto, zavrti se ogromnom brzinom, pače se zalepi za metal. Mislilo je jadno da će mu oči ispasti, stomak mu se zalepio za kičmu…ma, pravi užas kad vam kažem!
Koliko je to trajalo pače i ne zna jer se od straha onesvestilo. Seća se kao kroz maglu tetkinih ruku – vade ga iz onog čudovišta i kače o konopac za kljun! Visi tako pače, dve ga štipaljke drže, ne može ni da govori, ni da diše. U neko doba, pokupi tetka veš, pa i pače. „Oh, kako je sada lepo, čisto i meko“, pomisli tetka. „Sara će ga sa uživanjem zagrliti kada dođe“. Misli tako tetka i ne sanja koliko je pače ljuto na nju. „Još ove noći ću pobeći u svet! Što je mnogo, mnogo je! Neću da trpim ovakvu torturu!“, reši odlučno žuto pače.
Pače je ležalo u krevetu i strpljivo čekalo da padne noć. U neko doba, začu se zvono na vratima i tetkin glas: „Gde su moja lepa deca, ljubi ih tetka!“ Pače se, iako je još bilo ljuto, obradova. „Mama Tina je dovela Saricu i Lava. To znači da Sara ostaje na par dana. Bože, pa ja ne mogu da pobegnem! Kako da ostavim Saru kad ona mene toliko voli? Ona neće da zaspi dok me čvrsto ne zagrli. Ne, ne mogu da joj to uradim!“ Odljuti se pače, zaključi da ga nikakva centrifuga ne može odvojiti od Sare i – ostade!
Te večeri na krevetu su ležale tetka, Sara i u njenom zagrljaju pače. Prozor je bio širom otvoren. Čuli su se zrikavci, mesec je virio u sobu i gledao čudo neviđeno – žuto pače kako slatko spava u naručju jedne lepe, male devojčice.
Svetlana Mitić: Žuto pače
