Ne volim perfekat
bez obzira što mu naziv
liči na pridev – perfektno!
Zato što upućuje na nešto
što je BILO i što se
nikada vratiti neće!
Ne volim ni futur,
nervira me ono: ću – ćeš – će!
Zato što upućuje na želje,
planove i fikcije,
na ono što može biti,
a možda i neće!
Volim prezent,
(uzgred, asocira na poklon),
jer to je ono što radim SADA:
dišem,
volim,
pišem,
govorim,
gledam,
postojim.
Kada razmislim i jeste poklon!
Svaki trenutak ovog neprocenjivog
SADA i DANAS
sa osobama bliskim i dragim,
iako se ti trenuci mrve,
blistaju i gase se,
kao vilinski prah…
Zašto patiti i misliti na
lepotu i tuge umrlog JUČE,
ili neizvesno SUTRA koje
u sebi nosi samo jednu
IZVESNOST – poslednji dah!
Autor: Svetlana Mitić
