ONA:
Imam muža “ kano puža“,
mesto kuće – foteljica…
Sedi, gledi, žmuri, drema,
Ili traži bela hleba,
pride sirac i slanine.
Može malo i kobaje
svaka hrana baš dobra je!
A kad padne tamna noćca
on bi malko jeo slatko!
Bez TV-a i bez friza
izbila bi prava kriza!
Pa dosta je, brate mili,
nismo zato gnezdo svili!
ON:
Imam ženu “ guju ljutu“,
sikće, seva, ne da njupu,
a još manje slaninice,
pa proklinjem sreću hudu!
A kad vrisne,
sto sirena ko da stisne,
pa me kori, pa me smori,
neće brate, da me dvori.
Ne pitaj me što sam jadan,
šta ću kad sam uvek gladan!
Autor: Svetlana Mitić
