„Ja sam gazda!“, reče strogo i ozbiljno palac.
„Nije tačno, ja sam gazda, veći sam od tebe!“, oštro uzvrati kažiprst.
„Ma, šta pričaš! Ako se to gleda, veći sam i od tebe i od njega!“, začu se komentar srednjeg prsta.
„Veličina ništa ne znači, bitna je pamet, ja sam gazda!“, nadoveza se domali prst.
„A ja? A ja? Ja sam najlepši, iako sam najmanji. Ja sam gazda!“,uzviknu najmanji prstić pomalo prgavim tonom.
Posvađaše se tako prsti, htedoše čak i da se potuku. Odneo đavo šalu!
„Mir – no!“, u neko doba naredi palac. „Okrenite se jedan prema drugom kad ste već takvi junaci i odmerite svoju snagu!“ Pokušaše prsti da ga poslušaju, al’ uzalud. Mogli su samo bespomoćno da stoje u redu.
Stade tada ispred njih palac, sav važan i pun sebe, pa izjavi: „Ja sam gazda!“
Svetlana Mitić: Prsti svađalice
