Novak je dobro zapamtio uputstva Posmatrača. Znao je da nema mnogo vremena, iako će imati utisak da boravi satima u paralelnom svetu iz daleke 1945. godine. Bliži se kraj Drugog svetskog rata i neizbežan slom nacističke Nemačke i Hitlera.
“ Ti ćeš biti sin generala Hansa Kamlera, čoveka koji vodi nuklearni i svemirski program. Ne boj se, tako ćemo te dobro „složiti“ da neće primetiti razliku. Sinoć je obećao malom da će ga odvesti u fabriku oružja koju vodi. Planovi za izradu atomske bombe su u njegovoj kancelariji i tvoj zadatak je da učiniš da nestanu, kako znaš i umeš! Hitler je neuračunljiv i gubi rat. Postoji velika verovatnoća da upotrebi atomsku bombu i uništi Evropu.“ „Ali šta će uraditi dečak kada vidi da je otac otišao na posao bez njega?“ „Hipnotisaćemo ga i biće ubeđen da je sve vreme bio sa ocem, to nije tvoja briga…i da dodamo, govorićeš nemački jezik savršeno. Kreni i budi oprezan, sada sve zavisi od tebe.“
Tog jutra je Hans Kamler, sveže obrijan i neobično uredan u svojoj generalskoj uniformi, ušao sa sinom u blindiranu, crnu limuzinu. Bio je svestan važnosti projekta kojim se bavi i u dubini duše je uživao u strahopoštovanju podređenih oficira. Nije imao milosti ni prema kome, naročito kada je u pitanju 175.000 ruskih zarobljenika koji su radili u fabrici, nesvesni da učestvuju u izradi najrazornijeg oružja na svetu! Priteran u ćošak, Hitler je već nagovestio njegovom kolegi Verneru fon Braunu, da pripremi rakete V2 za postavljanje atomskih bojevih glava. Kod Libeka u Tiringiji, već su izvršene dve probe.
Dok su prolazili kroz pogone, sa svih strana se čuo pozdrav „Hajl Hitler!“ i lupanje potpetica u stavu mirno mnogobrojnih stražara i oficira.Da bi naveo „oca“ na razgovor, ne bi li dobio šire informacije o bombi, Novak upita ko su ljudi u sivim uniformama koji su radili za mašinama, ne podižući glavu i bez prestanka.“ Rad oslobađa,“ odgovori mu otac,“ tako kaže naš veliki vođa. Ne obraćaj pažnju, to su naši neprijatelji Rusi…Možeš ih smatrati nešto malo boljim od životinja! Istrebićemo Jevreje, Cigane i sve nepodobne. A Slovene ćemo koristiti kao robovsku radnu snagu za dobrobit rase Arijevaca kojoj mi pripadamo…“
„Ali, oče, mi gubimo rat?!“ Čuvši to, general po prvi put pokaza nesigurnost u panici da neko u blizini ne čuje dečakov komentar. „Tiše! O tome se ne govori…idemo odmah u moju kancelariju.“ Čim su ušli, Kamler zaključa vrata za sobom. „Slušaj, ne smeš ni da misliš o porazu! Oružje koje spremamo će učiniti da svi kleče pred nama.Svi! “ Gleda Novak u čoveka koji ga vuče za ruku i bulazni koješta, a nehotice vidi i ogroman kancelarijski sto na kome nema nikakvih planova.“ Razmišljaj, Novače,“ govori sam sebi „, smiri se! Tu je još orman, vitrina i čelična kasa. Da, planovi su sigurno u kasi..“
„Her Kamler, brzo dođite,!“ jako neko zakuca na vrata kabineta.“ Opet je došlo do havarije u pogonu, sigurno je sabotaža!“ Sada se general plašio da sa sobom povede isuviše pričljivog sina. Izlete iz kancelarije, prethodno zaključavši Novaka. Zahvalan sudbini zbog ovako srećne okolnosti, Novak jurnu pravo na kasu. Odmah vide da je zaključana i da će mu, osim ključa, trebati i šifra.Grozničavo pretraživši sto, nađe ključ u fioci ispod nekih telegrama.“ A sad šifra…da nije Kamlerov rođendan? Ili moj? Brojke su u pitanju, svakako! Kamler obožava Hitlera, ima smisla da šifra bude datum njegovog rođenja…da probam…20.04.1889.“ Cak- cak – cak! Otvoriše se čelična vrata i na vrhu jedne od pregrada, Novak ugleda planove sa oznakom „Strogo poverljivo!“ Pokupi ih brzo, smota u rolnu i zadene za pojas ispod košulje i sakoa.
Bio je smiren kada je Kamler došao po njega. General se gušio od besa zbog štete u pogonu, svestan da će mu trebati više nedelja da sve dovede u red.“ Brzo, vodim te kući, moram što pre nazad.“ „Tatice, izvini, zaključao si me…moram hitno u WC“. “ Idi dole niz hodnik,“ odgovori mu kobajagi otac,“čekam te kod automobila.“
Kako je uživao Novak dok je cepao planove za atomsku bombu u sitne komadiće i pri tome puštao vodu iz vodokotlića!!!
Smejali su se i Posmatrači. Ništa im nije promaklo, inače ne bi bili to – što su! Vrativši se, Novak ih upita s razlogom:“ Ja sam uništio planove Nemaca, ali koliko znam, Amerikanci su takvim bombama gađali Hirošimu i Nagasaki. Šta smo mi sa ovim uopšte postigli?!“
Naravno, Posmatrači mu odgovoriše da ljudi imaju gadnu potrebu da ponekad vode ratove i ubijaju iz raznoraznih razloga.“ Važno je znati da, od dva zla uvek treba birati – manje zlo! A posle tragedije ta dva grada u Japanu, niko se ne usuđuje više da upotrebi atomsko oružje. Vraćamo te tvojoj kući, ispavaj se, a sledeće noći opet idemo u avanturu .“
– nastaviće se –
