Došli su. Teleportovali su se na plavu planetu jednim pritiskom na dugme – pravo u baštu sa zasadom paradajza vrednog seljaka Milisava iz sela Z. blizu Pinosave. Razlog je jasan: poticali su sa Marsa, čuvene crvene planete!
Ušavši u jedan krupan, crveni paradajz, odmah održaše sastanak. „Osnovne informacije imate“, reče vođa sličan malom crviću sa teleskopskim buljavim očima kao u puža. „Nalazimo se na planeti koju nastanjuju dvonožna bića zvani ljudi i četvoronožna – životinje. Svi oni imaju u sebi vene u kojima teku crvene reke, a i meso im je crveno. Tačno ono što nama treba za opstanak“. Zatim je detaljno izložio plan kako da nasele Zemlju koristeći sve što se kreće i što u sebi, ili na sebi, ima boju krvi.
Sve su to oni lepo isplanirali, ali nisu računali na gazdu Milisava koji se, kao i svi sa ovih prostora, držao devize: „Što više – to bolje!“ Tog jutra je Milisav, ne pročitavši uputstvo za upotrebu, svojski isprskao paradajz čuvenim sredstvom za ubrzavanje zrenja jer je očekivao da mu za par dana dođe nakupac iz Šapca.
U „okupiranom“ paradajzu nastade komešanje, suluda trka, kašljucanje, samrtna agonija. „Kretenu“, telepatijom je pokušavao da sugeriše vođa Milisavu, „estete i modni kreatori po mojim informacijama kažu: “ Manje je – više!“ Prestani, vidiš da nas ubijaš?!“ Uzalud. Milisava je baš bilo briga šta kažu belosvetski mudraci. Rezultat svega – od svih pridošlica ostade samo vođa: više mrtav, nego živ!
Vašar u Šapcu, gradu čuvenih Cicvarića. Razdragana masa šeta, čuju se trubači, čivijaši teraju šegu, dime se roštilji… Nema šta nema!
„Ne jedem ništa što ima oči“, kaže Mica vegeterijanka svojoj najboljoj drugarici Caci, svaštojedu i mesožderki. „Uzalud me nagovaraš, uzeću samo tortilju sa malo paradajza.“
„Po želji, gospođice“, reče ljubazno prodavac urolavši u toplu tortilju sveže kolutove paradajza. „Ne, ne!“, pomisli vođa propale najezde sa Marsa. Iskolačivši oči koliko god je mogao, bezglasno vrisnu: „Moje oči pilje iz tvoje tortilje! Rekla si da ne jedeš oči!“
Poslednje što je video behu dva reda belih zuba. „I znaš, Cico, nutricionisti kažu da svaki zalogaj treba sažvakati najmanje trideset dva puta…“, nastavi da objašnjava Mica ne sluteći da je upravo postala heroj – spasilac planete Zemlje.
Svetlana Mitić: “ Moje oči pilje iz tvoje tortilje!“
