Jung: ,,Novi vek i sadašnjost predstavljaju samo epizodu jedne drame, započete u tamno preistorijsko doba…“
Pluća me bole, ne mogu da dišem…
Rodila sam se iz Haosa
natkrilivši se plavilom prozračnim
protkanim iskrama ljubavi sunčanog diska.
Plavilo valovito beše i u nedrima mojim
-kolevka svega što je živo!
Pluća me bole,ne mogu da dišem…
Ni slutila nisam zmiju u tim nedrima,
što uze oblik čoveka i žene,
nakot stvorivši raznolik.
Plodove sa mene ubiraše hirovito
I kopaše po mojoj utrobi bez milosti.
Pluća me bole, ne mogu da dišem…
Gladnih su očiju i srca kamenog,
kradu moju i svoju budućnost,
zarad papirića sa slikom.
Poderaše mi haljinu plavu,
Kristalne kape razlomiše.
Pluća me bole, gušim se…
Sunce postade ubica i ne
nasmeja se više.
Gušim se u vatri i dimu bez slučajnosti.
Dobri sluga postade zao,
otevši se iz ruku pohlepnih.
Gušim se…