– Branku Miljkoviću –
Reč beše pre stvaranja,
neizgovorena kao Božja misao
zatim izrečena i plodonosna.
Nosi u sebi klicu ljubavi, razumevanje,
dobrotu i dar praštanja.
Nosi u sebi i klicu razaranja, besa i mržnje,
kad postane kletva.
Može da ubije, kad je prejaka
reče veliki pesnik,
što odavno drema
u naručju smrti.
Može da uznese i daruje krila
zlatotkana, providna, nežna.
Zna da očara ljubavi željne,
ali i da čara, gata očajnima.
Molitvena je uteha, radost duha,
skrušenost uma zbog grehova tela.
Mudar je prebira, glupan razbacuje,
zavidan ujeda, plemenit daruje.
Logos je reč, spoznaja i smisao
alfa i omega, početak i kraj.
