„Sva lica ljubavi“
Kakva sve ljubav
može biti?!
Nežna kao lahor
kad iz prikrajka
i na daljinu voliš ,
sija u oku, a u srcu bura …
Uzalud pokušavaš
da prikriješ drhtaj ruku
i zemlju „otvorenu“
pred tvojim stidom
devojačkim.
Sočna, kad prvi poljubac
se desi i zagrljaj u tami.
Žmuriš, a šapat nečiji
uznosi te u nebo , u magiju,
u zamišljeni raj.
Obožavaš te ruke, te oči i osmeh,
nesvesna duše svoje
neiskvarene.
Razularena i raspojasana
u dodiru kože,
u grču i šaputava,
prevara prirode i prevara tela…
U igri beskrajnoj
otkako postoji živi svet,
ona, on – i dokaz ljubavi
žene .
Vreme je, kažu, sudija svakom:
I onima koji se vole ,
i onoj koja voli, a uzvrata nema.
I onom ko voli, a za nju je sena…
Volimo da volimo!
Ljubav je slepa – i
sasvim joj je svejedno
da l’ si čovek, ili si žena!
Autor: Svetlana Janković Mitić
